LJUBAVNA U JANUARU
Izađi, hajdemo u šetnju, ma daj, noć je divna, obuci očev kaput,
hajde, hajde!, ukrala sam cigarete, naučila sam Remboove Samoglasnike za tebe,
ne nosimo rukavice, grejaćemo ruke dahom, kao i svi klinci pre nas
pričaćemo o smislu života i kako ćemo baš mi promeniti svet.
Izađi, nećemo zauvek imati šesnaest!
Izađi, hajdemo u šetnju! Noć je divna. Dođi da budemo revolucionari, ljubavnici, pesnici,
hajde da skitamo cele noći, da zalutamo, da se volimo u haustoru,
da se posvađamo posle toga, da dramimo, da napravim scenu,
da me nosiš mojom ulicom do zgrade, da ti poklonim plavi kamenčić.
Izađi, nećemo zauvek ovako dobro glumiti mladost!
Izađi, hajdemo u šetnju, noć je divna. Možemo slučajno da se sretnemo.
Nećemo praviti gluposti, sad smo, vidiš, ozbiljni, uostalom, već par života je između nas.
Izađi da se pridržavam za tvoja ramena dok hodam u štiklama po snegu,
izađi da mi pričaš o svim tim svetovima, o odlascima, seti i nadanjima.
Izađi, nećemo zauvek... Znaš, nećemo zauvek.
Izađi. Hajdemo u šetnju. Noć je divna... i... koliko je prošlo?
Pričaj mi o svojoj deci, gde sada živiš, jesi li ponovo posetio Aljasku?
Izađi, treba noćas podeliti nebo, žudim za zajedničkim sećanjima,
trebaš mi, istinu govorim, grad se promenio, nismo mi.
Izađi i videćeš, gazićemo sneg bolje nego što godine gaze nas.
Izađi, hajdemo u šetnju, čuješ li me: haj-de-mo na-po-lje!
Noć je divna, izađi,
dođi da se gledamo, da se smejemo, zagrlimo. Da prkosimo.
Stavi šešir i naočare, uviću se u veliki šal, pa nije li čudo što je opet januar?
Hajde, izađi, držaću te za ruku, toliko toga nije ispričano.
Hajdemo u šetnju, noć je divna. Nećemo još dugo biti živi.
Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 5. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala
Više o knjizi:
