Još pre gotovo
četiri decenije šetali smo Kejom
žrtava fašizma u Novom Sadu i pričali o pisanju
o pročitanim knjigama i uzvišenom smislu življenja
Život nas je razdvajao u različitim
pravcima i vodio nas svakog na svoju stranu
ali su nam kroz sva vremena ostale tri tačke
kao zajednički temelj postojanja i prijateljstva
Bila je to vera u Boga, u naš nacion i literaturu
Po konacima na Svetoj Gori spavali smo
krevet do kreveta i povremeno zapisivali
misli kao munje Gospodnjeg promisla što su
nam na um padale
Dok pešačimo u obilasku svetinja
videvši da sam bez kondicije puštao me je
ispred sebe i brižno pratio da se ne spotaknem
o neki kamen
Pričali smo o prijateljima iz pedeset i šeste
kako o mojim Zdravku i Dragom koji su
nedavno umrli tako i o njegovim iz mladosti
Sa jednakom ljubavlju govorili smo o zavičajima
njegovom negrišorskom i dragačevskom
tako mom karlovačkom i banatskom
Kad samo na službama išli na mironisanje
uvek smo davali prednost jedan drugom
Nisu izostale ni priče o knjigama i literaturi
iskustva su nam bila različita čitanja i
tumačenja istih
a kad samo zapevali na dugom putu
da razbijemo čamotinju i održimo budnim
Petra Glamočkog koji je vozio
shvatio sam da je on tenor a ja bas
pesma je dobro zvučala
Na rastanku ja sam podelio vodu koju
mi je Petar natočio na bunaru Svetog Save
na dve polovine jednu za njega i njegove
drugu da ponesem za mene i za moje ukućane
I dok sam vozio po maglovitoj i vlažnoj noći
auto na putu sa hodočašća prema mojoj kući
Shvatio sam da je trebalo gotovo četiri
decenije da prođe da se nađemo
u Bogorodičinom vrtu i da jedno drugog
oslovimo sa Brate Dragane ja njega
i Brate Radovane on mene
Čuda gospodnja se dešavaju zaključio sam
kad se tri zajedničke tačke našeg druženja
slivaju u jednu reč koja je bila u Boga
četiri decenije šetali smo Kejom
žrtava fašizma u Novom Sadu i pričali o pisanju
o pročitanim knjigama i uzvišenom smislu življenja
Život nas je razdvajao u različitim
pravcima i vodio nas svakog na svoju stranu
ali su nam kroz sva vremena ostale tri tačke
kao zajednički temelj postojanja i prijateljstva
Bila je to vera u Boga, u naš nacion i literaturu
Po konacima na Svetoj Gori spavali smo
krevet do kreveta i povremeno zapisivali
misli kao munje Gospodnjeg promisla što su
nam na um padale
Dok pešačimo u obilasku svetinja
videvši da sam bez kondicije puštao me je
ispred sebe i brižno pratio da se ne spotaknem
o neki kamen
Pričali smo o prijateljima iz pedeset i šeste
kako o mojim Zdravku i Dragom koji su
nedavno umrli tako i o njegovim iz mladosti
Sa jednakom ljubavlju govorili smo o zavičajima
njegovom negrišorskom i dragačevskom
tako mom karlovačkom i banatskom
Kad samo na službama išli na mironisanje
uvek smo davali prednost jedan drugom
Nisu izostale ni priče o knjigama i literaturi
iskustva su nam bila različita čitanja i
tumačenja istih
a kad samo zapevali na dugom putu
da razbijemo čamotinju i održimo budnim
Petra Glamočkog koji je vozio
shvatio sam da je on tenor a ja bas
pesma je dobro zvučala
Na rastanku ja sam podelio vodu koju
mi je Petar natočio na bunaru Svetog Save
na dve polovine jednu za njega i njegove
drugu da ponesem za mene i za moje ukućane
I dok sam vozio po maglovitoj i vlažnoj noći
auto na putu sa hodočašća prema mojoj kući
Shvatio sam da je trebalo gotovo četiri
decenije da prođe da se nađemo
u Bogorodičinom vrtu i da jedno drugog
oslovimo sa Brate Dragane ja njega
i Brate Radovane on mene
Čuda gospodnja se dešavaju zaključio sam
kad se tri zajedničke tačke našeg druženja
slivaju u jednu reč koja je bila u Boga
