Tu noć smo, a bila je '74. godina, sedili u kafanu u badžuru. A bili smo Rade, Deki, Marko, Joka, ja i Brata. Celo veče nam je muzika svirala, potrošila se kiša jedna novaca i sve bi bilo u redu da su nam
Nemoj udarati čoveka, nije ništa kriv!
Pera policajac krene na Dekija, a Rade ga raspizdi da se oma srušio dole i šapka sas petokrakom mu je pala ispod astala. Na sud smo posle kazali da ga je Rade odgurno. Pera je izgleda bio naderan i sav se zabunio. A šankista je kreno sa stolicom na Radeta. Kelneri uvek branu policiju, jer oni za nji uvek radu. Ja udarim šankistu, al me onda Brata odvuče na stranu. I oma posle tog smo se razišli.
Di je Rade?, pitu.
Ne znam.
A ko to tamo spava?
Moja baba Danka.
I oni me odgurnu i odu i uvatu Radeta i vežu ga lisicama i odvedu u policiju. Eto, tako je to bilo da se strada za veselje. Rade je posle robovo. Deki je otišo u Beograd. Pera milicajac je dobio bolesno dete. Brata je očo u Ameriku. A ja, evo, kad se setim, vidim kako, i kad se braniš, možeš da najebeš.
kelneri dali da popijemo još po jedno piće. Bili smo veseli i raspoloženi i nije nam se išlo kući, bilo nam žao da se rastanemo. Skupili smo se oko šanka, pevušili pomalo i čekali da nam dadu da popijemo još po jednu, a dotle je sve biloplaćeno i kelner što nas je služio i šankista su sa svakom turom od nas dobijali piće, a muzika je za svaku pesmu što je otpevala bila plaćena. Računali smo posle takvog pazara što smo za kafanu napravili, valda možemo da dobijemo, a da platimo još po jedno piće, pa da se rastajemo.
Kad ono, kelneri se navatali novaca i ne radi im se više, zovu policiju i kažu da mi ne damo da se napravi fajront i da remetimo javni red i mir. Dok smo trošili novce, onda nismo ništa remetili. I dođe Pera milicajac i krene sas pendrekom, a nije ništa ni pito, na Radeta, što je stojo do šanka. Deki uvati za pendrek i kaže:
Pera policajac krene na Dekija, a Rade ga raspizdi da se oma srušio dole i šapka sas petokrakom mu je pala ispod astala. Na sud smo posle kazali da ga je Rade odgurno. Pera je izgleda bio naderan i sav se zabunio. A šankista je kreno sa stolicom na Radeta. Kelneri uvek branu policiju, jer oni za nji uvek radu. Ja udarim šankistu, al me onda Brata odvuče na stranu. I oma posle tog smo se razišli.
A Pera je zvao pojačanje i tu noć je četir policajca radilo. Prvo su otišli kod Dekija da traže Radeta. Deki nije teo da izda. Tukli su ga pendrecima isprid oca i matere, četvorica na smenu. Otac je njegov teo da uzme vile i da i sve izbode, al nije znao šta je sin skrivio. Onada su došli kod mene. Napolje već zora.
Ne znam.
A ko to tamo spava?
Moja baba Danka.
I oni me odgurnu i odu i uvatu Radeta i vežu ga lisicama i odvedu u policiju. Eto, tako je to bilo da se strada za veselje. Rade je posle robovo. Deki je otišo u Beograd. Pera milicajac je dobio bolesno dete. Brata je očo u Ameriku. A ja, evo, kad se setim, vidim kako, i kad se braniš, možeš da najebeš.
