Pred pun mesec, kroz noć uspaljenu kao utroba hiperbole u kojoj šenluče politički mucavci, u miru počivaj u novom domu, prijatelju moj. Oslobođen si neumesnih razbrajanja i patriokratskih prevara, unjkavih čegrtanja nejakih Uroša. Svet se pomućene pameti odliva u pravcu kome ne naziremo kraj. Besmrtnost je slepilo kojim smo previjali rane kad su nas ono hijene izujedale. Ništavilo je uzelo maha i preti. Svakodnevica je postala udvorica Kurti i Murti. Na srebrnom poslužavniku predali smo snove vaseljeni, a ono, plitkoumnici štite njima šuplje glave od promaje. Počivaj u miru, prijatelju, jer daleko za sobom ostavio si korespodente sa besmislom. Ispljunuo si krvave ugrške u lice pljeskačkoj dužini što daleko u pozadini, nakon dobijenih bitaka sa Sotonom, još uvek razbrojava svoju pokornost i stupidno se veliča podrškom i hvalospevom gomile uobraženih nula. Počivaj u miru, prijatelju, i plemeniče i neka ti hladno čelo ne dotiču cijuci trapavosti koje si šepure pred mojim očima i mlataraju motkama prostakluka. Ja ću da živim, svakodnevno da učim primati udarce, jer trenirao sam to godinama. I zato sa smeškom blaženim u miru počivaj, prijatelju moj.
