Sve mi je postalo poslednjih dana teško, oporo i dosadno rekla je gospođa Rembo tegleći svoju okračalu i skupljenu od pranja majicu na roza cvetiće..Uzbuđenja mladosti su me prošla, a starost još uvek nije punom snagom umarširala u moj život.Moj sin piše pesme i trguje polovnom garderobom iz Beča po Kikindi, a ja se evo jedva se sećam i njega i onog sa kojim sam ga začela.Šarlovil je mučno mesto za življenje zimi.Oko mene samo paori tišina i neko duboko nezadovoljstvo svetom u kome živim i sudbinom koja me je dopala sve dok jednog dana ne prsne i ono i ja zajedno sa njim.Postojim već pola veka a ne znam još uvek iz kog razloga...
