Udavao sam te
pesmo
kao kćer jedinicu
za ženika
čestitog
skromnog
I u sred veselja
dok gosti
pili su i pevali
umrla si
To da te nema
da promenila si svet
shvatio sam
tek nakon bunila
u koje sam upao
Da se sklonim negde
pokušao sam
u prepunoj kući
onih što došli su
da svatuju
da jedu piju
i vesele se
Da odsamujem
tugujem
isplačem se
i utešim
Lutao sam po sobama
u kojima su svatovi
zaboravili da te nema
da si umrla
već su nastavili
pijani da pevaju
da se vesele
Pokušao sam im
reći
objasniti da nema razloga
za veselje
da je sa zemlje otišlo
meni najdraže biće
da se ponašaju suprotno
od onog kako
nalažu osećenja
ljubavi zbog gubitka
drage
osobe
Nisu me slušali
braća
sestre
ostali rođaci
Sklonio sam se u sobu
pokušao da se smirim
sklonjen od očiju
tugujem
u bolu svome
Onda su ušli neki ljudi
pričali su o svojim
autima
Nisam izdržao
izašao sam u drugu prostoriju
suze mi
na oči navrle
Tražim ženu
pogledom
moju ženu
ni nje nema
izgubila se među svetom
što ždere i brblja nešto
nerazgovetno
u tuzi nemam prijatelja
Moji gosti u
mojoj kući ne poštuju
smrt moje kćeri
Pesme
Govorili su
pozvao si nas na veselje
mi se veselimo
Ali ona je umrla
Pesma
Sahranili smo je
to je žalost
vikao sam
Mi nismo došli na žalost
već na veselje
govorili su
u jedan glas
Istrčao sam
na ulicu
krenuo prema groblju
Bol me je sve jače pritiskao
u grudima
Počeo sam
da trčim
da krunim suze
kad sam stigao
do grobljaniskih vrata
Svet je neki ulazio unutra
izgubio sam noge
i pao kraj zida
i plakao glasno
plakao neutešno
a ljudi su prolazili
kraj mene
gledali podozrivo
kako ophrvan
tugom
jecam
i čudili se
i kao pogledom mi govorili
Tako mu i treba kad
je za dete uzeo pesmu
pa još je udaje
i treba
tako mu i treba
Jer dete je dete
a pesma je pesma
A onda sam zaspao
Probudila me je
glasna muzika
graja
Kad ono pesma
kao kći jedinica
u zagrljaju ženika
večnosti
kolo vodi
Bio je to san kažem
sebi
kakav strašan san
Bože moj
