Slobodan Suvajdžić, srpski pesnik koji već više od četiri decenije
živi i stvara u Ruskom Selu, je jedna veoma neobična pojava u našoj zavičajnoj književnosti.
Kao mlad pesnik pojavio se prvi put kao autor u radničkim novinama, da bi potom
objavljivao u okviru Književnog kluba „Stav”, a povremeno se javljao i u našoj lokalnoj
periodici sa svojim pesmama. Njegova knjiga poezije pod naslovom „Anđeli i heruvimi” naišla je na pozitivnu
percepciju književne publike i lokalne književne kritike, a Slobodan nam se sada
javlja sa zbirkom dečijih pesama „Tajno ruže u mirise zašle”.
Za razliku od pesnika bukača i galamdžija, i za za razliku od
pesnika i pesnikinja laktaroša u našem lokalu, Slobodan Suvajdžić je pesnik koji
je u spoljašnjem svetu teško vidljiv i gotovo je nenametljiv, a tišina
i mir, kojim je sebe okružio u kući prijatelja koju je dobio na
korišćenje u Ruskom Selu, otvaraju nam jednu starovremensku, idiličnu i mitsku sliku
o pesniku koji živi siromašno i gotovo neprimetno za širu društvenu zajednicu, ali
o pesniku koji živi veoma bogatim duhovnim životom.
Slobodan Suvajdžić, budući da je jedno vreme imao problema sa
očima, poslednjih godina je u prilici da svoje stihove prvo duhovno vidi, a tek
onda da ih zapiše. Tu me je
setio na pesnike nadrealiste koji su sanjali svoje stihove.
Knjiga pesama za decu „Tajno ruže u mirise zašle” se sastoji od
tri ciklusa koji su sinhronizovani na jedan vispren i umetnički
način u čitavu zbirku, tako da se pred našim najmlađim čitaocima (a može se reći
i slušaocima, jer knjiga je pogodna i za decu u predškolskom uzrastu) zaista otvara
kao jedna predivna ruža i cvet koji mami ne samo mirisom, već i pesničkim slikama
ritmom i rimom, a ponajviše temama kojima se pesnik bavi.
Prvi ciklus nosi naziv „Ako je ljubav” i govori nam o ljubavi
na način na koji je deca doživljavaju, ali i na način kako odrasli vide da najmlađi
to čine. U pesmi iz istoimenog ciklusa „Ako je ljubav”, pesnik kaže:
Javno
dve se sudarile čarke
tajno
ruže u mirise zašle
sa
usana prokapale varke
poljupcima puteve pronašle.
Dakle, pesnik nam u ovoj strofi pokazuje da se u mladosti o ljubavi
taji, da se deca stide da o njoj govore, a isto tako nam govori i da se sve ono
što je tajno i snevano jednoga dana završi čulnim doživljajem, dakle poljupcem.
U drugom ciklusu koji nosi naziv „Ispod duge” pesnik nam u pesmi
„Divna šara od atara” kaže:
Letnjim
putem kada kreneš
nanizane
pređeš duži,
pa
iz loga zeku preneš
nad glavom ti soko kruži.
U ovoj, a i u ostalim pesmama, pesnik Slobodan Suvajdžić deci
otvara slike prirode zavičajnog Banata, i kroz rimovane stihove im, na jedan umešan
i melodičan način, dočarava svet i lepotu zavičajne prirode.
Treći ciklus nosi naziv „Nešto se šuška” i u njemu u pesmi „Stari
znanci” Slobodan kaže:
Stigli su nam stari znanci
kao dukat žuti rezanci.
Pored pesama o hrani, pesnik nam govori o svakodnevnom životu,
o stvarima, pojavama, o biljkama, domaćim životinjama, o insektima, o vremenu i
nebeskim telima, koristeći uvek pesmu kao jedan od najboljih i od najlakše pamtljivih
oblika kazivanja da se deca nečem poduče. Pesme Slobodana Suvajdžića su bliske dečijem
svetu, i svojom razigranošću i raspevanošću se nude njihovoj mašti da što bolje
spoznaju i upoznaju svet oko sebe.
Čestitam autoru, a i budućim čitaocima i slušaocima ove prelepe
knjige.
