Kod Crnjanskog u "Seobama", Srbi graničari u osamnaestom veku odlaze u Rusiju i tamo gube identitet i nestaju kao narod. Dok se preci mojih junaka sele u Banat, dobijaju privilegiju da ne budu kmetovi, korene se, grade kuće, škole i crkve i ostaju tu do dana današnjeg.Tu je razlika između mene i Miloša, on govori o tragediji jednog dela srpskog naroda koji je nestao, a ja govorim o teškoćama i radostima tog istog naroda na drugom mestu koji je uprkos svim nedaćama i mukama opstao. Savremena kritika to teško može da razume jer je istorijski kontekst u kome žive moji junaci njima nepoznat.