Ne treba pisati, kaže mi prijatelj, to je zaludan posao, jer ljudi više vole da gledaju slike nego da čitaju. Narod se od kad je televizije, nastavlja on, ulenjio i sve voli na gotovo. Mrzi ga da misli. To me je malo zbunilo, ali i ohrabrilo.Ja nisam narod. mrmljao sam sebi u bradu, rastajući se od njega, ja sam pojedinac, neprikosnoveni vlasnik slobode mišljenja da nešto volim ili pak ne. Pa čak i ako je pisanje zabluda koju malo ko čita, srećan sam da polažem pravo na nju.
