Zvezda žudnje
Kad lepotom započe da sija
devojčurak iz zgrade susedne
razigra se moja simpatija
od blizine njene mi vatrene.
Nagizdala u
jednom se
danu
Devojčica postala je diva
Zavedeno ne
nađoh joj
manu
Uznesoh je u ikonu snova.
Žudeh za njom nekoliko leta
al’ mi nije ona sudnja bila.
Ne uzbrah lepotu rosnog cveta
koja me je sobom osvojila.
Svaki susret titraj srca bio
što mi dragost milinom raspline.
Da je prominem brzo sam žurio
od treptanja srce da ne pukne.
Lepotu njenu žarko sam želeo
da me njome za svagda osija.
U nedohvat zvezdani je spleo
da mi sija zvezda najsjajnija.
Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II
Više o knjizi:
