Vino
Bojeno
zlatom, biserima i ćilibrom
krotiš
gladne, žedne i ješne.
Odsecaš
noge, ruke telo,
greješ
poglede, u mozgu je vrelo.
Ružica
tvoja nosi energiju rahatluka
ni
ko dan belo, ni ko noć crno.
Zakrvarilo
tek toliko da ljubav zaboli i
igra
nevinog i đavola, pa na pola.
Crveno
kao zmajeva vatra, buktinja!
Kao
kraljevo novo odelo dok trijumfuje
ti
krstiš, pričešćuješ, bacaš u klanac
sa
tobom i do kraja sveta, izazove moj.
Kad
se sudare u meni sva tri sveta
Zapupim,
zablistam i zarudim...
Vatromet
strasti, krika i dodira,
pretim
ti pogledom, znojem, suzom!
Spiram
gorčine iz tvoga oka
do
dna luda, prosuta na srce,
zagrljena
dušom tih maligana
kad
fališ još gutljaj, teška mi rana.
Više o knjizi:
