Nema me
Nema me nigde
i ne postojim,
još samo senka drumom luta.
Bojim se, umreću dok tako stojim
napuštena kraj prašnjavog puta.
još samo senka drumom luta.
Bojim se, umreću dok tako stojim
napuštena kraj prašnjavog puta.
Godine samo ko breme nosim,
svaka sledeća težom se čini.
Imam li čime da se ponosim
u ovoj mrtvoj, praznoj tišini?
Otupela davno i za bol,
jenjava svaka proživlјena sreća.
A onog nasmejanog, vedrog pogleda
lice se samo kroz maglu seća.
Urla zaboravlјeno dete u meni,
svaku bi boru sa lica da briše.
Ne vredi, nema nikakvog smisla,
takve detinjaste nema me više!
Iz knjige Pesnička republika: Zbornik radova II
Više o knjizi:
