Božanski
triptih
Najdraža, ne brini, biću tu, mada me odavno nema više,
da te polјubim u sred nemirnog sna, bez dodira usana,
na kraju dana, neosetno, tiho... tiše...
Onako, kako se nekad lјubiše mokre od polјubaca kiše,
gladne, tražeċi još... još...
Misleći da tako će biti do beskraja, do životnog kraja,
misleći da nikad neće ostariti, da se nikad neće umoriti....
al’ eto...
Sada, nije ostalo ničeg, sada nije ostalo ništa više,
tvoje usne još pamte te polјupce što plјuštaše ko letnje kiše,
dan za danom ih melјe i briše... briše...
A baš ih beše...
Još ti rubove usana sećanje češe,
samo spavaj i sanjaj ih, sve više... više...
Da, tamo su, u snu se opet obistiniše,
pa spavaj draga, evo tvog gologlavog vraga,
došao je da te još jednom polјubi i pokrije stihom
baš onim Božanskim triptihom,
ko molitvom, ko dragom kletvom
što sam ti govorio još dok si bila jako mlada,
neka te čuva kad mene ne bude
moja vera lјubav i nada.
Više o knjizi:
