Višeglasje (Bošnjak, Brankica, Bizovac, Hrvatska)

PAS LUTALICA
(Mandeljštam)

Ne ostavljaš ni mrvicu šanse
da slika beskrajne bjeline preko smrznutog jezera        
                                                                postane moja
ikona, ali svejedno. Ništa gore od blijedih svetaca
čiji te dah dotakne kao odjek
u praznini crkve – malo što je tako izlišno
tijelu voštanu. Procesija lica posakrivana noćas
u bol posred prsnog koša, povećavala se. Mislila sam
                                                                        možda je smrt.
Bila je laka. Svidjela mi se i prihvatila sam je bez bune.
Grozničavo dijete u meni konačno se umirilo. I pas

kad tad dobije nagon da se čoporu vrati. Isto i ja,
naučila sam da se uoči smrti uvijek probudim. Tako održavam ravnotežu
između žene i bogomoljke. Stanem pred ogledalo
gledam u oči psima, i ne samo mrtvima. Jedan mi priđe            
                                                                                    i spoznam
zašto se gasio Osip, 
koga volim ja.

Znaš li da su psi bijeli? I ogledalo je bijelo. Već godinama
sve što se  događa je prosto nepoznavanje snijega. Ta bol      
                                                                                          svijeta
gotovo prozračne fizionomije
ne može me ugrijati na minus 50.


Iz knjige VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 8. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala

Više o knjizi: