Jovana Veljina Mokrinskog smo do sada upoznali
kao pripovedača, pesnika, aforističara, novinara, esejistu, lokal-patriotu, a
sada ga u knjzi Goca lepotica upoznajemo i kao značajnog pesnika za
decu. Jovan je stvaralac koji svoje mokrinsko banatsko pero oštri i njime
ispisuje najlepše stranice u srpskoj književnosti našeg zavičajnog Banata. Tih,
nenametljiv i skroman po prirodi, a uza sve dinamičan, britak, razgovorljiv i
suštastven u svojim delima, Jovan nam se ovom knjigom, kroz svog poetskog
junaka, otvara kao jedno veliko dete koje drugoj deci, na rimovan i pevljiv način,
priča priču o Goci lepotici koja je tema ovog njegovog sabiranja stihova,
strofa i pesama.
Jovan Veljin Mokrinski u knjizi pesama Goca
lepotica, koju je maestralno ilustrovao Spasoje Kulauzov, sledi onu liniju
pevanja za decu koju su nakon Zmaja nastavili Duško Radović, Raša Popov i
Ljubivoje Ršumović. Pesme su primerene psihologiji deteta i dečjem uzrastu.
Rimovane su, melodične, duhovite i lako pamtljive. Svaka od njih, u kombinaciji
sa ilustracijom, otvara mogućnost da dete vizualizuje pesmu što pokreće njegov vlastiti
maštoviti svet i aktivira kreativnu stranu mozga da se valorizuje u običnom
životu.
U svojim pesmama Jovan Veljin nije zaobišao ni
svojevrsni angažman i didaktičnost u želji da njegove pesme ne budu samo „pesmice”
koje ne služe ničemu, već da decu poduče i usmere na put humanosti,
čovekoljublja, kreativnosti i ljubavi.
Knjiga obiluje i pesmama koje su vezane za
zavičajnost našu, mokrinsku i banatsku, a decu podučava igri, vremenskim dobima
i budi u njima spremnost da ustanu u zaštitu svih ugroženih bića na zemlji. Ono
što je posebno interesnatno u ovoj poeziji, to je odnos prema prirodi koju
pesnik visoko ocenjuje i decu kroz pesmu on edukuje da je vole i da je bezrezervno
čuvaju. Detinjstvo je najlepše životno doba koje treba da bude ispunjeno
bezbrižnošću, ljubavlju i veseljem. Pesnik nam tako nudi i celu paletu
zaboravljenih, sada, u trećem mileniju, dečjh igara koje mogu biti praktični
priručnik za „Mokrinski parti” koji se tradicionalno održava na mokrinskom
vašarištu. Takođe, Jovan Veljin u svojoj poeziji koristi i neke banaske
arhaične izraze i na taj način daje šansu novoj generaciji da sa sazna i nauči pojmove
koje je treći milenijum u svojoj brzini življenja već zaboravio. Pesnik daje
dečjem svetu mustru kako da u novom vremenu najmlađi ne budu robovi novih
tehnologija i savremenih IT inovacija koje pesnik ne odbija apriori, već daje
veću prednost, u periodu detinjstvu, samom životu koji treba da se u socijalnom
smislu iživi i da se deca tek docnije profesionalno usmeravaju ka strukama i
poslovima koji će ih čekati u budućnosti.
To nam govori i sledeća pesma kojom bih završio
ovo moje kratko obraćanje tebi, poštovani čitaoče, kojem najiskrenije
preporučujem Jovanove pesme za čitanje i za učenje napamet.
„Hajde ustaj
moje milo
Samo vedro
zdravo čilo
Sve što lepo si
usnilo
Dabogda se
danas zbilo”
