Tasika i Kovilјka su bile
u istom razredu i sedele u školi u istoj klupi. Novi učitelј im se posebno dopao
jer je bio vrlo uglađen, gospodstven, i bio je veoma strplјiv sa decom, pogotovo
onom što su kasnije, zbog polјskih radova, sa salaša dolazila da prate nastavu.
A kad je počeo da sprema, već oko Aranđela, priredbu za Božić, Tasika i Kovilјka
su se prijavile dobrovolјno da učestvuju u horu. Jedne večeri, posle Svetog Nikole,
kad su se vratile iz škole, donele su i novu pesmicu napisanu na papiru, koju je
ceo hor vežbao. Posle večere su uzele papir i sele za sto gde je gorela petrolejka.
Marinko i Danica su sedeli na šamlici kraj peći i grejali su leđa, a Bojana je bila
kraj njih prateći tekst pesme na papiru i one su krenule da pevaju, isprva tiho
i nekako stegnutim glasom, a onda im se i Bojana pridružila.
Još dok su deca pevala, Danica i Marinko su
nešto pričali i podgurkivali se na račun marlјivosti i prilјežnosti koju su, kad
je vežbanje pesmice u pitanju, Tasika i Kovilјka pokazivale.
A kad su završile sa pevanjem, Danica i Marinko
su se nekako uozbilјili i napeli, gotovo da su se u uvo pretvorili, i još se Marinko,
onako star, vojnički ukrutio, samo što nije stao u stavu mirno. Danici su suze same
tekle niz obraze i nije ih brisala, a i Marinku su se oči napunile suzama, ali se
trudio, kao i svi muškarci, da se uzdrži i da ih pred decom ne pokaže.
– Lepa pesma – rekao je Marinko gladeći brkove
kad su devojčice završile
– Lepa i žalosna – reče Danica, brišući suze
nadlanicom, a onda malo oćuta, zamisli se: – ’Ajte deco još jedanput – oglasi se
iznova.
Napolјu je bilo blago veče, iz dalјine se čuo
teretni voz, lavež pasa i razgovor večernjih prolaznika ispred Pavlove kuće. U sobi
je nekoliko trenutaka žižak na lampi zatreperio jače, a onda se iznova čula dečija
pesma:
Vetar duva, gora se prolama,
kralјica se s decom razgovara:
„Deco moja, sivi sokolani,
vi ostaste brzo sirotani.”
Ubiše Vam vašeg mileg babu,
ubiše ga u Marselјu gradu.
Knjigu piše kralјica Marija,
knjigu piše na Zelenom vencu,
pa je šalјe kralјu na Oplencu:
„Ustaj, kralјu, iz debela ’lada,
pa da vidiš ko Srbijom vlada!”
