Bio je bećar, pa još lola, pa bekrija sa osamnaest godina. Jedinac, a gimnazijalac, sin dobrostojećih roditelja i redovni potrošač bakine penzije koju je zaradila drugom udajom za jednog prvoborca iz našeg kraja. Zvao se Dragutin, a tepali su mu Dragi. Bećarsku školu je učio u kafani zvanoj Kauboj, a najviše je voleo da pije za šankom i da, kad se sve birtije u selu zatvore, uzme harmonikaša da ga noću prati od kuće do kuće, da budi rođake i prijatelje koji mu nikada nisu zamerali.
Dragutin nije ništa radio u kući kao ostala deca iz paorskih kuća. Njegovo je bilo da uči i da se odmara i da završi jednoga dana velike škole, kako je govorila njegova baba. Bio je nada i uzdanica čitave porodice i sa muške i sa ženske strane i u njemu su videli da će kroz školu i docnije kroz njegovo gospodstvo i kroz dobro zaposlenje i sami na neki način osetiti uspeh. To što je vikendom voleo da šankira, nije nikome bilo važno i sve su te Dragutinove manguparije gledali kao nešto sa čime se treba u tim godinama samo dičiti.
Od svih pesama, Dragutin je najviše voleo da mu se pevaju cajke i berćarci, to jest one pesme koje se pevaju kad se momci u zoru prate podnapiti kućama. A on, Dragutin je pio, pevao, plaćao svirca, a kad se raspustio posle četvrtog razreda i kad je diplomski dao u gimnaziji, nešto je učestao. Njegovu tajnu zašto voli bećarce niko nije godinama znao, dok je pre nekoliko godina, sad već ostareli, osedeli i oronuli Dragutin na jednoj pijanoj sedeljki nije otkrio.
– Kad sam bio deran u petom razredu osnovne škole, išao sam u šupu, mati me posla da vidim da li ima kokošijih jaja u gnezdu iznad čokanjica gde su se kokoške obično sklanjale da snesu. Kad sam se popeo gore, video sam da tamo ima jedna rupa. Pogledao sam kroz nju prema komšinskom dvorištu i video kako, do pasa gola u velikom koritu, moja komšinica Snežana pere grudi. Dan je letnji bio pri kraju, a ja sam stojao, gledao kako se ona, a tada je imala oko dvadeset i pet, tek je jedno dete rodila i dobro je izgledala, gledao sam kako se ona pere i kako se sapuna i kako pere kosu i gornji deo tela sa više voda. E, tada mi je kroz glavu prošao bećarac: Imam šupu i na šupi rupa, komšinicu gledam kad se kupa – tako je govorio Dragutin koji je od tog prvog detinjeg doživljaja, docnije, čim je malo porastao, krenuo da terevenči i da kroz pratnju priziva slike koje su mu se kasnije i kroz snove motale po glavi.
