U autobusu sam
punom nepoznatih
ljudi
čini mi se pokojnika
putujemo u nepoznato
nemam vazduha
gušim se
strah me
vičem da ga zaustave
i onda iskačem napolje
i dišem
halapljivo dišem
noćni vazduh
Ljjudi oko mene
gledaju radoznalo
ništa im nije jasno
u mome snu
što na stvarnost
liči
