Retko
govorim
a još ređe
pišem o njoj
Ponašam se
bezobrazno
ignorišem je
Previdim
i samu misao
o njoj
Možda iz straha
nužde
ili pak mudre
ludosti beskonačnog
kojom sam opsednut
godinama.
Foliram optimizam
u ogledalu
bekeljim se
strahovima
kao sladoledu
Pravim kolute
napred i nazad
dubim na glavi
samozaboravljam se
miksujući jezik
i ludilo dana
sa apstraktinim
ekspresijama slika
što kidaju
utrobu
krešu moć
samooplodnje
prstenovane jave
Jurišam
samouko i odvažno
u san
kao višu
realnost
udicu dubinsku
varalicu
