Prezireš medije što rasađuju debile. Zapise ludaka držiš kraj uzglavlja sestro. Čujem tvoj nemi vapaj što kroz mračne sobe otire prašinu prizemnih duhova i sprema ih za dugo čekanu svetlost.Prepoznajem emociju svečoveka po kojoj rod smo najveći.Odlažem u stranu neurotični časovnik,vadim stakleni kliker planeti nalik i čekam da poigramo se sestro.

Bosa na morskoj obali po vlažnom pesku puštaš da pohlepno Juda iskariotski i penušavi talasi ljubljenjem ti utiru tragove, sestro.Bog ima svoje planove kad devojčicama lepotu na dar poklanja.Peščani svemir PUSTE ZEMLJE u svečanom zalasku sunca ulazi u Eliotovu senku.Prepoznajem te kako moćna si u patnji i lepoti sestro.++