Dušan Lončar: „Sva od zemlje pesma”, Putovanje kroz vreme i prostor

Živući kroz sve ove godine, mi, ljudi, rođeni polovinom dvadesetog veka, omudreni kroz iskustvo, shvatili smo da je naše postojanje sabiranje utisaka koji su se snagom, lepotom i univerzalnošću otisnuli u našem umnom i vanumnom biću i koji su zaslužili da se pribeleže, da se kroz stihove u knjizi, u planini novog vremena, kroz pesmu ostave za buduće dane i generaciju najmilijih koji iza nas dolaze.

Naše pamćenje je kratko i otuda naša velika potreba da pomognemo sebi i drugima, da se bavimo literaturom, a ono čega nema u nama, o tome se i ne može pisati, zato je knjiga „Sva od zemlje pesma” Dušana Lončara jednako univerzalna koliko i lična i otvara se pred čitaocima kao poetski dnevnik sećanja na slike, doživljaje, ljude i predele koji se ištu iz pesnikove duše sa željom da budu viđeni, da budu čitani, ubeleženi i upamćeni.

Treći milenij je škrt kad je u pitanju razmišljanje na poetski način, a pogotovu ono koje se bavi evokacijom i sažimanjem unutrašnjih slika koje nosi naša generacija ljudi iz prošlog veka, koji svoja sećanja na stvarne i mitske zavičaje sklapaju poezijom u mozaička pamćenja i svedočenja za vremena buduća i generacije što dolaze. Dušan Lončar, svojom knjigom poezije koja nosi naziv „Sva od zemlje pesma”, pruža otpor tom i takvom novotehnološkom vremenu, nudeći nam kroz svoju neveliku zbirku pesama, na jedan pomalo imažinistički način, impresionističke fleš-bekove rafiniranih doživljaja sveta koji je minuo sa prethodnim stolećem, a koji je itekako živ u pesničkom subjektu što spaja motive Like i Bačke u jednu, od zemlje naše nasušne, pesmu.

Knjiga Dušana Lončara je sastavljena od tri ciklusa koji korespondiraju kroz junaka ove poezije i kazuju nam se kao objedinjavanje života koji su pesnikovo ali i naše putovanje kroz vreme i prostor.

U prvom ciklusu pesama koji nosi naziv „Ovde i tamo moje”, pesnik nam pevajući otkriva Dunav, lepotu Novog Sada i njegovih bulevara, i kroz javu i snove korespondira sa „Sumatrama” Miloša Crnjanskog, sa svešću da se dom ne treba napuštati ni kad smo daleko u svetu, a i kad se u Frušku Goru ili pak Tisu zagledamo, kad povremeno masnu Bačku zemlju poplavi, i pesnik „kao struna znakova zategnuta” sebi i drugima je „bezgrešan i zbunjen ispoveda” govoreći nam:

„Dva zavičaja imam

koji se razprostiru –

ovde i tamo

tamo i ovde

Čovek sam bogat”

U drugom ciklusu koji nosi naziv „Sva od zemlje pesma”, Dušan Lončar nam, govoreći o svom rođenju u Bačkoj, otvara ideološku, socrealističku, pandorinu kutiju iz koje kao mitska slika i freska iskaču stihovi koji govore o tome kako su ga u vreme ideološke nepodobnosti „slatkog pravoslavlja” krstili. U ovom ciklusu, pesnik nam govori o pšenici, jorgovanima iz seoskih avlija, opisuje nam sobe, sokake i bilje koje je činilo njegovo detinjstvo, trežeći onu trunku topline, sigurnosti i emocije koja ga je u tim mladalačkim vremenima držala uspravnim. On peva o suncu iza kuće, o ljudima koji su bili siromašni i koji su radili teške fizičke poslove i Bogu se molili, okreće se suncokretima, kao sa slika Milana Konjovića, dudovima kao iz pesama Mike Antića,  govoreći nam da kroz „plavi krug” pesma spaja nebo i zemlju zauvek.

Treći ciklus pesama nosi naziv „Kućište tamo” i govori nam o pesnikovom mitskom zavičaju, o Lici iz koje su se njegovi doslili u Bačku. Govori nam o ratnim vremenima, o svome ocu, o stalnim i nemirnim trvenjma među ljudim i nacijama na tom krševitom prostoru, govori nam o spaljenim kućama koje ostanu žive i kad fizički nestanu. Priča nam o svome đedu, o njivama koje je familija nekada imala, o rođenjima dece i svemu što duša ustalasana pesnička, u svom vapaju za sjednjenjem sa samom sobom, traži.

Knjiga Dušana Lončara  "Sva od zemlje pesma" se čita kao vremeplov iskrenih duhovnih treperenja njenog autora i ja je sa zadovoljstvom preporučujem kako za štampu tako i za čitanje i darivanje svim ljubiteljima poezije.