Milicu Jeftimijević Lilić, srpsku književnicu sa Kosova
i Metohije, publika je, kako kod nas, tako u regionu, a i šire, u Evropi i svetu,
do sada upoznala kao vrsnu pesnikinju, književnu kritičarku i recenzentkinju mnogih
knjiga, a sada nam se ona predstavlja kao pripovedač knjigom „Skriveno u sjaju očiju”
koju za vas, poštovani čitaoci i prijatelji, kao rukopis iščitavam, a ujedno i preporučujem
za čitanje.
Pisati o ljubavi nije nimalo lako, niti je jednostavno.
O ljubavi svi misle da sve znaju, da su je svi i svako na svoj način iskusili, i
da bi o njoj mogli da govore danima, ali kad bi u stvarnosti trebalo otvoriti se
i govoriti o ljubavi kao literarnoj i životnoj temi, mnogi bi zanemeli, jer ljubav
je iracionalno i slatko ludilo kojem je teško dati racionalna objašnjenja. Milica
Lilić se sa ovom temom uhvatila u koštac još od mladosti i nosi se sa njom kroz
svoje pesme, a sada i priče, otkrivajući nam je u svim njenim menama i oblicima
i nudeći je kao čisto sublimirano iskustvo kojem se malo šta može dodati, ali i
oduzeti. O ljubavi ne može pisati onaj ko je nije iskusio, promislio i uspeo da
je, od emotivnog damara i treperenja srca, prevede u racionalne sfere, kad se ona
oslikava i prostire poput prelepog omudrenja pojedinca koji kroz tu i takvu emociju
spoznaje, kako sebe, tako i život i svet oko sebe.
„Skriveno u sjaju očiju” je više nego simboličan i
višesmislen naziv za knjigu priča koju nam ova izuzetna srpska književnica daruje
kao sublimaciju životnih sudbina njenih junaka koji, u ovom turbulentnom vremenu,
traže, kroz ljubav i kroz zajedništvo sa drugim bićem, načina,
puta i mogućnosti da se ostvare i da zarade onu malenu količinu sreće i životnih
zadovoljstava, tek da vlastiti život učine sebi podnošljivijim i primerenijim onom
idealu o kom se u detinjstvu, bez determinističkih slutnji, maštalo. Pripovedajući
jednostavnim, lakim i čitljivim stilom, bez preteranih deskripcija, sa izbrušenom
i filozofičnom mišlju, autorka nas provodi kroz sudbine svojih junaka bez patetike i zadrške, i
otkriva njihove vrline, slabosti, padove i uspehe, dajući uvek prednost nama, čitaocima,
za mogućnost identifikacije i racionalizacije kako emocija njenih junaka tako i
naših vlastitih.
U središtu ove proze su uvek odnosi između žene i
muškarca i oni se u različitim situacijama nude kao idealna zrela ljubav, ali i
interesna ljubav ili pak ljubav sećanja. Takođe, kroz maestralno psihološko senčenje
karaktera protagonista ovih priča, otvara nam se i jedna filozofija, može se reći
primenjena filozofija življenja, koju Milica veoma vešto i majstorski inkorporira
u gotovo savaku od svojih priča.
„Skriveno u sjaju očiju” je knjiga priča pisana realističkim
stilom bez potrebe da zalazi u nove postmoderne trendove, a sa dubokom svešću da
moda u književnosti, u ovom vremenu sveopšteg ubrzanja, prolazi i nestaje
u zaboravu, a da dobro ispričana, sa utemeljenjem u životu, priča – nikada ne izlazi iz mode.
Knjiga koja je pred tobom, poštovani čitaoče, je zajednički
poduhvat naše uvažene autorke koja živi u Beogradu, a rodom je sa Kosova i Metohije,
i Ilije Šaule, izdavača koji je rođen u Krajini, a živi u Americi, i mene, Radovana
Vlahovića, izdavača iz Banata, a ujedno i dokaz da književni tekst, u ovom slučaju
priče, spajaju ljude u jednu uzvišenu tačku, a ona se zove dobra literatura.
