Nisam iznenada iznenađen prijatnim iznenađenjem kada je pokucao na moja vrata, jer mi je dan pre poslao SMS da dolazi. Ovih dana se ponovo potegla priča o letu Beograd - Toronto,
ali mi, koji pišemo kratke priče imamo dovoljno mašte da preletimo preko Atlantika, na razne načine je l’ tako, reče Radovan veselo uz pozdrav tri obraza.
A onda je iz prepunog carry on kofera na sto istresao gomilu kratkih priča.
Evo ove godine se izbornih za tri naslova knjiga u kojima je ono što nijedna carina nije uspela da ocarini iako su iz njih dopirali mirisi detinjstva, sela, šunke i slanine, dunja i svega što banatski vetrovi mogu da donesu sa tamburašima i mesečinom i petlovima.
Pre nego što je Radovan odleteo nazad, u žurbi da stigne na seosku slavu, svratismo u EL CATRIN na takos baju a onda i u LENA bar na montenegro koktel, da upozna Markonija usput. Naravno pozdravom tri obraza.
Dok je on u preletao Banat baš kada su u Novom Miloševu crkvena zvona oglasila podne, ja sam dočekao jutro, onako kako izgleda čovek kad se probudi posle dobrog sna.
A u njemu sam raspleo životopis Radovanov i banatske snove ispod dudova, i vetrove banatske sa lavežom pasa, poslagao ih u slikovnicu i sve to u snu sa njim proživeo.
Ne pitah vas: igrate li pasijans?
