Dolaziš u snu kad su egzistencijalne zebnje u mojoj duši snažnije i veće nego obično. Kad u nekim trenucima imam utisak da sam mornar na suvom i da osećam da moj brod plovi i struže crnu masnu zemlju ostavljajući za sobom bolnu škripu koja mi u mozgu stvara nesnosnu bol. Svet oko mene postaje pakao neke druge planete kako je jednom neko rekao. Strašno bojište na kom se ja ne snalazim dovoljno. Nemam ja sa mojim zahtevima za lepotom, čistotom i dobrotom tu mnogo mesta. I kad ga nekako dobijem guraju me na stranu, preziru odbacuju i ismevaju. Svet vidi u meni ono što je on sam. To me plaši, čini me nervoznim,plaši me da ću ponovo biti izdan od onih kojima sam posvećen. I uvek mi se, kad sam u strahu i krizi, javljaš u snu, dolaziš, daješ mi energiju, iluziju da smo ponovo zajedno, da sve ima smisla, prosto me podigneš i nestaješ. Ostavljaš me sa povišenim energerskim nivoom da se borim i nastavljam dalje. U poslednje vreme sklon sam misliti da si ti moj anđeo čuvar koji me vodi kroz život, pa čak i onda kad je najteže i kad ophrvan sumnjama počnem da padam na dno bunara u kom već imam ponekad osećaj da živim, a iz kog se samo moj duh ponekad vine napolje da odnese radost ljudima.
