Lekari u selu su posebno uvažen i povlašćen svet. Njih svi poštuju i svi se sa njima lepo žive, zlu ne trebalo. Ai lekari u selu su uvek puni razumevanja i optimizma kad su u pitanju njihovi pacijenti kako oni redovni tako i oni potencijalni. Za lekare se veruje da su nešto posebno i da uvek poseduju bar jednu iskru više znanja o našem zdravstvenom stanju nego mi sami.Retko ih posećujem, ali ih rado srećem u prolazu. Volim da sa njima popričam o raznim životnim temama.Razmemo se dobro.I kad se pogledamo znamo jedno o drugom i više no što i možemo da pretpostavimo.Ali uvek se pojavi po neka iskra prećutane ironije i nesporazuma između nas o kojoj ne govorimo. Oni gledaju spolja moje stanje tela, a ja pokušavam prozreti kroz njih kako bih sagledao stanje njihove duše.Razilazimo se srdačno i naravno svako ide svojim putem.
