Odrasli smo igrajući i družeći se svakodnevno.Ja ću sebe u ovom slučaju, u ovoj priči zvati prvo lice, a mog prijatelja iz detinjstva drugo lice.Gradić u kom smo živeli doživeo je u ranim sedamdesetim naglu industijsku ekspanziju.U pitanju je bila prljava indusrija, ali ljudi su radili, primali plate tako da nam zagađenje i nije izgledalo tako strašno, a nismo ni imali svest o zagađćenjima.Prvo lice je ostalo u rodnom gradiću a drugo je preko biroa otišlo u Nemačku. Sve se to desilo naravno kad su oba lica odrasla.Sretali su se svakih dest godina na godišnjici završetka osnovne škole.Prvo lice je na proslavu došlo novim stojadinom, a drugo lice skoro novim opel senatorom.Nakon još deset godina prvo lice je i dalje radilo u fabrici i vozilo je polovnog opela, a drugo je vozilo gotovo novog opela sa posebnom kompjuterskom tehnikom.Nakon još deset godina su se sreli prvo lice je došlo pešice,a drugo je došlo sa gotovo novim mercedesom.Bili su drugovi prijatelji i rado su se sretali.Nisu obraćali pažnju na materijala dobra koja su ih okruživala.Važno im je bilo prijateljstvo.Nakon još deset godina su oboje bili penzioneri i drugo lice se vratilo nazad u naš gradić.Sretali su se u domu penzionera na partiji karata. Svako je izgleda ispunio svoju sudbinu.
