Prtljagu sećanja ostavljam kraj nogu i slušam tihu i samotnu muziku što prolama se nebesima i uči me da vidim iza ćoška, da čujem zvono i pre no što zazavoni, da uvažavam jedanako i život i smrt, da verujem sveopštim ljudskim slabostima i znam da tapiju na postojanje dao nam je jedne večeri na gori maslinovoj usamljeni Gospod.
