O tebi sam želeo govoriti
Pred zoru, kad je najtamnije, nedeljom, nad belinom papira, zastanem. Mrk i sumoran, kao ostareli kurjak, što je u hladnoći i tami jazbine, posvećeno i strpljivo, do u nedogled lizao otvorene rane. Zastanem i čitavu večnost ćutim. A o tebi sam želeo govoriti.
