„Највиши степен достигнућа који човек, као човек и грађанин, може постићи, остаје човечност.“ (Теодор Павловић)
„Ако у делању овом и најмању ползу роду свом принесем, цељ свију жеља мојих на овом свету биће постигнут.“ (Теодор Павловић)
На данашњи дан 1804. године у банатском селу Карлово (данас Ново Милошево) рођен је Теодор Павловић. У Пожуну је 1825. завршио Правни факултет, а потом у Пешти почео каријеру као адвокат. Био је човек широког образовања и разноврсних интересовања, а као велики хуманиста помагао је сиромашне, посебно сиромашне српске студенте у Пешти. Владимир Ћоровић наглашава у историји „Зоре“ да се до 1848. године у Пешти око Теодора Павловића и његовог „Сербског народног листа“ окретао цео духовни живот српског народа тог доба. Рано је почео да сарађује у Летопису Матице српске, прво као преводилац (добро је говорио руски, пољски, чешки, мађарски и немачки), а уредник часописа био је у два мандата (1832-1834; 1837-1841). Живан Милисавац је истицао да је Павловићевим доласком за уредника дошло до „чвршћег уклапања не само 'Летописа' у савремене токове српског културног живота, већ и повезивања са културним и научним центрима у свету“ и да је „знатно утицао на формирање савремених погледа на тадашњег српског списатеља и помогао продору романтизма у српску књижевност.“ Секретар Матице српске постао је 1837. и за кратко време, довођењем нових, истакнутих чланова и сакупљањем прилога обновио је рад Матице. Успео је да придобије за члана Матице Саву Текелију, највећег добротвора ове институције. Сматра се утемељивачем српске журналистике. Издавао је „Сербски народни лист“ (који касније мења назив у „Сербске народне новине“) и женски алманах „Драгољуб“ којима је значајно утицао на национално буђење, културно уздизање и просвећивање нашег народа, али и на еманципацију жена. Као признање за јачање руско-српске сарадње Руска академија му је 1836. уручила златну медаљу, а 1844. је постао дописни члан Друштва српске словесности. Писао је биографије, есеје, полемике и књижевне критике, а посебну пажњу посветио је праћењу и приказивању новообјављених дела домаће и светске, пре свега, словенске књижевности, а опробао се и као песник. Дао је иницијативу за оснивање Галерије Матице српске и стварање Српске народне збирке из које ће касније настати Музеј Војводине. Од 2000. године Банатски културни центар из Новог Милошева и Црквена општина Драгутиново у сарадњи са Матицом српском организују манифестацију „Дани Теодора Павловића“ на којој се додељује награда која носи његово име.
