Možda i nije tako hladno, da mrzne pod jezikom. Koliko se ledenih klica sa litica srca, kao sa strehe odvisilo.Lomim ih ravnokrakim trouglom. Potom igram sa upitnikom tukući po njima hokej.Smeju mi se prozirne, i klizaju po flasteru. Kažu da belo je u mraku crno. Tuga je podstanar suvomrazice.Optrčavam spiralno hipotenuzu, tek da se zagrejem. Da se osetim živim.Da se umrežim sa ukorenjenom budućnošću.i lagano krenem da se verem po katetama. Pa nek se pripoveda, kako mi je lepo dok se penjem.Da se smrzneš.
