Obično su polusvet a da to ne znaju.Ponosni na sebe, sa dubokom verom u svet novca i kapitala,kočopere se i paradiraju našom nesrećnom zemljom.Ogrezli logiku svakodnevnog, okićeni grabežljivim i podmuklim trgovačkim instiktom, skupljaju materijalna dobra kao trofeje.Hvale se svojim kućama,hektarima zemlje,fabrikama, automobilima,svojim sinovima što unjkavo ćute dok oni govore,kako će ih oni naslediti i nastaviti njihovo veličanstveno delo sakupljanja i čuvanja i uvećavanja kapitala.Uče ih od malena da kupuju pošto hoće jer imaju pare.Da kupuju ono što hoće kad imaju pare.Da nikad i ništa ne rade bez interesa. Da je to smisao postojanja.Da uvek treba kupiti jeftinije i prodati skuplje.Da nema besplatnog ručka.Uče ih da je novac moć kojom se sve može kupiti. Uče ih kad vide čoveka, da u sebi pomisle za šta mi ovaj čovek može poslužiti. Kako se može iskoristiti,da se još malo zaradi, da se bude još bogatiji, da se još više ima,da sve ako bi moglo bude njihovo.?nbsp;pekulanti bi hteli da sve kupe ,da budu vlasnici svega što postoji. I da do toga dođu što jeftinije,ispod cene.Oni za sebe misli da su apostoli progresa,stubovi razvoja društva u kome žive. Oni identifikovani sa teletom zlatnim klanjaju se sami sebi a sve misleći da to tako treba.I da će to večno trajati. Ipak sve ima svoj kraj,a na kraju zavesa se spušta,a na kraju ipak se umire. I samo to,ako može za špekulante, malo jeftinije.
