Nedeljom pošta ne rad,i a stiglo mi pismo. Žena je taman pristavila supu kad se pojavio poštar. Prihvatim ga i vidim za mene je. Poslednjih godina retko dobijam poštu na tradicionalan način. Mislim na pisma koja imaju ličnu sadržinu kao što je to nekada bilo veoma popularno polovinom dvadesetog veka. Inače, sa poštarom se srećem svakodnevno. Donosi mi razne račune, kazne, dopise i pozive. Ovo je bilo posebno i ličilo je na ispovest. I mirisalo je na pivo. U potpisu je stojalo Lela. Sklonio sam se u hlad kajsije i počeo da čitam. Bio sam uzbuđen kao regrut kad čita dugo čekano pismo iz zavičaja. Ispovedala mi je svoju veliku ljubav sa jednim pesnikom iz Male Bosne kako je nazivala Novi Sad. Pismo se nij ticalo mene, osim rečenice koju je veli negde pročitala a ona kaže: VOLETI NEKOG ZNAČI U ODNOSU NA ONOG KOG VOLIŠ VEČITO NE BITI U PRAVU. Rešio sam da to pribeležim i podelim sa mojim prijateljima. Učinilo mi se da je pismo bilo iskreno, a poslednja rečenica istinita. Ili ko zna možda i grešim.
