Lukica iz Mokrina
Kad su u našem poljoprivrednom dobru koje se zvalo Vojvodina odlučili da drže ovce i odlučili su da prihvate ovce na prehranu od grada Novog Sada, to su robne rezerve grada Novog Sada, onda su zaposlili i čoveka koji je bio stručnjak za ovce, a završio je srednju poljoprivrednu školu i diplomirao je, radio je diplomski, na ovčarstvu i ovcama.
Zvao se Lukica, Luka i došao je kod nas u selo iz Mokrina, a inače pošto je već sa poljoprivrednim dobrom naša porodica imala ranija iskustva i primali smo, kako je to moja baka govorila, kostoše, isto tako je ponuđeno da i Lukica bude kod nas, što smo mi prihvatili, a isto tako je i on prihvatio.
Lukica je bio crn, naočit čovek, dosta tih u tom smislu da nije bio nešto napadan, nije bio galamdžija, ja ga se sećam samo pomalo izdaleka i to ga se sećam kad je teglio federe. Kad je vežbao. On je taj prema vežbi, prema vežbanju, prema razvijanju tela i prema tom, tako da kažem, ondašnjem bodi – bildingu i uputio mog brata Vlastu koji je isto tako vežbao i razvlačio te federe koji su bili tad vrlo, vrlo interesantni.
Naravno, Lukica je bio specifičan po tome što je mogao da pije i da popije puno vina i nije mu se videlo da pije, dok su, recimo, drugi koji piju, oni progovore ili postanu veseliji... Postanu nekako galamdžije, postanu drugačiji, vino i piće pokažu svoju ćud iz njih, Lukica to nije ništa pokazivao. Jednako je ispijao i pušio je nišku drinu bez filtera i družio se i sa mojim ocem kad je tu i kad dođu očevi drugari, ali je izvršio veliki uticaj na mog brata Vlastu.
Sećam se jedne zimske večeri su došli očevi drugovi kod nas da piju vina i da se druže i onda je i Luka došao i otac je govorio kako Luka ima te federe i kol`ko puta može da ih razvuče i sve ostalo i onda je Luka doneo federe i onda su probali očevi drugari, kako Batoja, tako Neca, tako između ostalog i Gliša Rakazov i Mirjan Pajko. Međutim, niko nije mogao nešto... Bili su krupni, bili su jaki, ali niko nije mogao da razvuče nešto naročito te tegove, dok je Luka razvlačio sam sa lakoćom, razvlačio je po deset puta u tranši. Bio je to, tako da kažem, jedan trijumf neke savremene, moderne tehnologije i modernog pristupa životu i treninga i života u odnosu na one paorske. Ovi su bili jaki, mogli su volu rep iščupati, kako je govorio moj otac, ali nisu mogli da tegle federe koji su bili deo savremenog treninga za očvršćavanje tela, duha, mišića i tako...
Luka je bio kod nas godinu ili dve godine dana kad je farma dostigla nivo da ima negde oko dve hiljade ovaca i kad se malo u poljoprivrednom dobru, ona kad je malo zaživela i ojačala, tad je Luka dobio ponudu da ide za Novi Bečej i onda je otišao u Novi Bečej i tamo se prebacio na Sokolac da radi. Na kojim poslovima je radio – ne znam, mi smo izgubili, bar ja sam izgubio svaki trag o Luki, nije navraćao kod nas posle tog kad je otišao, ali je brat povremeno sa njim imao kontakte i brat ga je često i spominjao. Dakle, Lukica iz Mokrina je umeo da pije vina i da tegli federe.
