Treći milenijum nas je, kao uragan, poslednjih
godina zasuo sve čećim osećanjem globalne neslobode i robovanja, kako društvu
kome živimo i njegovim političkim oligarhijama tako i moćnim korporativnim
sistemom upravljanja, gde je pojedinac tek jedan majušni i nevidljivi šrafčić u
ogromnoj mašineriji koje, sadejstvujući na savremenima tehnologijama, drže
pojedinca u stalnom ropstvu da proizvodi mnogo, a da troši malo i da je u
potpunosti zavistan od svojih poslodavaca.
Živeti za Zorana Tornjaskog znači pre svega
misliti, a to je jedino moguće ako se pojedinac iz carstva neslobode u kojem
obitava preseli u carstvo slobode i tamo pronađe svoju zemlju u kojoj teku med
i mleko, što je izvodljivo jedino ako neko dovoljno moćan i snažan otkupi njegovu
slobodu od savremenih robovlasnika.
Knjiga kratkih priča Zorana Tornjanskog pod
nazivom Zemlja u kojoj teče med i mleko, koju, evo, zajedno sa tobom,
poštovani čitaoče, isčitavam, je jedna nemirnom mladalačkom rukom ispisana
globalna metafora u kojoj se nalazi moderni i savremeni pojedinac, koji u
potrazi za svojim oslobođenjem, koje je samo jedan od puteva ka oboženju i
ostvarenju svečoveštva kroz sina čovečijeg, prolazi kroz niz inicijalnih
pripovednih situacija kao u modernoj bajci, mada su radnja same priče i njeni
junaci smešteni u biblijsko vreme koje i neki istorijski prezent događanja
ovih priča.
Priče Zorana Tornjanskog, da ne ulazimo u njihovu
religioznu tematiku i da se ne bavimo apologetskim pokušajima da opravdavamo
samu temu, su fantastične, nadealne u nude nam jednu mitsku dimenziju čitanja i
uživanja u tekstu.
Knjiga se sastoji od šest poglavlja i sva je u
nekom mistično-teološkom fonu. Zoran kao da pisanjem spušta visak u dušu homo religiozusa i daje mu mogućnost da spozna svoju ličnu slobodu i put nadrastanja svojih slabosti verom i daje šansu za oslobođenje svom junaku kroz sina čovečijeg koji treba da ga, ako ne drugačije, ono duhovno odvede do naselja rajskog.
Štivo koje je pred tobom, poštovani čitaoče, je pisano kao bajka, kao utopije koje su u trećem milenijumu malo utihnule i preselile se u naučnu i tehnologiziranu i robotizovanu fantastiku i zato nam ova iznova očovečena, od krvi, mesa i života, skupina priča govori da postoji zemlja, makar u literaturi, koja je bliska životu i čoveku i njegovom samooslobođenju kom već milenijumima silinom svoga bića teži.
