Ja služim bogu, a ne ljudima.

Svi hoće da ti vidu leđa, a niko neće za tebe da umre, to moraš ti sam kad za to dođe vreme.

Vidim problem je kad po vrućem vremenu se šetam, a isto tako i kad izlazim u prirodu i kad se vraćam u kuću. Saturacija mi je obično oslabljena i zato moram što više da se vežem za jedan prostor i da u njemu provodim najviše vremena, taj prostor mora da bude klimatizovan i podešen tako da mogu da vodim računa o ekonomiji pokreta-

Moji bližnji se još uvek kače na mene, ali to nekako izbegavaju da kažu što je jasno i normalno, prosto kao da žele da me potru da me sklone da bi u prvi plan izbile njihove ličnosti i njihovi kvaliteti, meni to ne smeta osim onog da me potiru, a neka njihove vrednosti izlaze na najbolji način iz njih.

Sad tek primećujem da neki ljudi skidaju i prisvajaju egzistencijalne mustre i obrasce življenja koje sam ja nekada upražnjavao i oni ih u daljem životu pokazuju kao svoje. To mi ne smeta raduje me da i oni prođu iskuse čari sladostasne kupke u kojoj sam se ja tokom mojih ranijih života baškario.

Narodna poslovica kaže, ludom ne teci pametnom ne ostavljaj.

Sad tek primećujem da neki ljudi skidaju i prisvajaju egzistencijalne mustre i obrasce življenja koje sam ja nekada upražnjavao i oni ih u daljem životu pokazuju kao svoje. To mi ne smeta raduje me da i oni prođu iskuse čari sladostasne kupke u kojoj sam se ja tokom mojih ranijih života baškario.

Nisam spreman da ulazim u rizike, oni pripadaju mladosti.

Ja nigde ne žurim. Tako sam odlučio, a tako mi je i priroda mojih bolesti napravila plan i program života. Ono što imam imam falim Gospodu na tome, a ono što nemam daće Gospod da dobijem ako mi to bude istinska iskrena želja i potreba

Ko su novozenitisti, pitaš me začuđeno? Novozenitisti su umetnička grupa koju sam otkrivajući svoje unutrašnje likove za potrebe literature izmislio i oživeo.

"Šta god da se desi, ostani živ. Ne umri pre nego što umreš. Ne izgubi sebe, ne izgubi nadu, ne izgubi pravac. Ostani živ, sa sobom, svakom ćelijom svog tela, svakim vlaknom svoje kože. Ostani živ, uči, proučavaj, misli, čitaj, gradite, izmišljajte, stvarajte, govorite, pišite, sanjajte, dizajnirajte. Ostani živ, ostani živ u sebi, ostani živ i spolja, ispuni se bojama sveta, ispuni se mirom, ispuni se nadom. Ostani živ sa radošću. Postoji samo jedna stvar koju ne bi trebalo da protraćiš u životu, a to je sam život.“ Virdžinija Vulf

 

Pravopis je jedno, a volja za zdravlje i novi život sasvim druga tema.

Da nemam Boga i tebe draga moja, život bi mi poslednjih godina bio tužan, mnogo tužan.

Mrtva priroda

 

pokvaren sat

raštimovan klavir

slika bez rama

suva gasna lampa

razliveno mastilo

svečana praznina

sa suvim cvetom

u reveru dana

Primetio sam kad god se načne priča istorijskog Banata i kad krenem o Evropskoj istoriji Srba u Banatu moji sagovorinici prosto zaneme. Ili im je tema dosadna, ili o tome ništa ne znaju,ili misle u sebi da je u pitanju opet neki separatizam.

Kako je to lepo kad se pisci druže sa piscima. Uopšte, lepo je da se članovi nekog esnafa druže, da vode razgovore i da sede po kafanama i piju, slušaju i naručiju muziku i sve tako... Ja se retko družim u stvarnosti sa piscima. U mome selu ih i nema, a nema ni adekvatne kafane, a kad odem u grad i kad se sa nekima i sretnem, ja sam uvek u žurbi, jer nikad u grad ne idem samo jednim poslom.

Umeju naša braća kad su na konju da se prave važni, da se uspale i popapuče.Kod njih to ide u ciklusima kako ih malo podignemo, a oni se pogorde i otpišu nas, rashoduju i izbrišu sa inventarne liste sve dok ne propadnu pa onda opet jovo nanovo.

Nikada ne bi dao prednost lutki za naduvavanje, a nikada ne bih ni pisao romane uz pomoć veštačke inteligencije I vođenje ljubavi i romani su stvar duha i pišu sa ljubavlju strašću.

Pisati romane uz pomoć veštačke inteligencije, isto je što i voditi ljubav sa gumenom lutkom ili pak sa lutkom za naduvavanje i veštačkom vaginom.

Oni misle( naša braća) kad ih nagrađujemo da su mnogo dobri a u stvari mi vidimo da kod jadničaka alavosti nema kraja i onda ih obasipamo počastima ne bi li bar malo se zasitili da počnemo jednog dana ko svet da živimo zajedno a ne samo da znamo kad njima šta treba već i da oni znaju kad nama šta treba