 |
Art-projekt, Zrenjanin,2006.
|
Roman „Evo čoveka“ Radovana Vlahovića pratila je zla sudbina. Naime, sudbina romana ovog pisca posvećenih temi „Novog zenita“ gotovo je tragična. Pisac dugo nije mogao da nađe hrabrog izdavača za svoj ciklus romana. Prvi roman tog ciklusa bio je pripremljen za štampu još davne 1984. godine. Prvi roman štampan je evo tek 2006. godine. Ta zlehuda sudbina naterala je pisca u dobrovoljno izgnanastvo, možda i zbog nedostatka umetničke samosvesti, i Vlahović se posvećuje, kako se to obično kaže, drugim stvarima u životu.
Sam naslov ovog romana Radovana Vlahovića „Evo čoveka“, sagledan u ravni svojih složenih struktura, upućuje nas na metaforično-ironični karakter romana. O tome će biti reči kasnije. Treba ovom prilikom napomenuti da pisac koristi i iskustva gradnje psihološkog romana.
Specifičan odnos gradi romanopisac i prema romanu s tezom i stvara jedno samosvojno romaneskno tkivo postmodernističkog romana u kom se metaprozni nivo romana široko grana prema mitu, religiji, predanju, književnosti, filozofiji, umetnosti...
Roman stavlja u žižu svoga interesovanja umetničku grupu „Novi zenit“, ali u romanu pisac ne uspeva da odbrani učenje novozenitizma. To učenje u romanu još ostaje na nivou teorijskog promišljanja i praktikovano samo na nivou navedene umetničke grupe, ali, pisac izražava, preko svojih junaka, i druge ideje.
Roman Radovana Vlahovića: „Evo čoveka“ je roman ideje, rekli su pre mene neki od čitača ovog dela, ali tačnije, mora se reći, da je to postmodernistički (poststrukturalistički) roman ideja, koji ne afirmiše ideje, već izražava sumnju i preispituje, tj. dekonstruiše ih.
Pisac nam vraća, ponovo, u žižu interesovanja zenitozofiju ili energetiku stvaralačkog zenitizma.
Umetničku grupu „Novi zenit“ čine umetnici, šest muškaraca, mladih umetnika (Lepi Mario, Riđobradi, Šveps, Vita, Ivan, Žigosani) i jedna žena, balerina Lena.
Prezrevši društvene datosti tadašnjeg društva, građenog na osnovama teorije dijalektičkog materijalizma Karla Marksa, a posle „revolucionarnih šezdesetosmaških“ događanja u dvadesetom veku, nastavljači dela Ljubomira Micića, kroz bolnu praksu, po sebe, praktikovanja zenitizma, misle da su probuđeni i pobunjeni tragači koji brane svoju slobodu i svoje pravo na istinu, a protiv isključivih datosti autoritarnog režima, kog osuđuju kao uzročnika svih svojih i društvenih zala. U početku veruju da mogu osvojiti slobodu i dati čovečanstvu preko svojih dela novu viziju pogleda na svet, a to znači da veruju da oni mogu usrećiti čovečanstvo.
Marija TANACKOV
(izvod iz studije o romanu "Evo čoveka" pod naslovom "NOVA ZENITOZOFIJA ILI NOVA ENERGETIKA STVARALAČKOG ZENITIZMA" objavnjene i knjizi "Oblikovanje tradicije" iste autorke.)
Ovo su prvi utisci prijatelja Radovana Vlahovića, književnika, profesora i umetnika koji su pročitali roman Evo čoveka.
« Radovane, nisam očekivao da možeš takve stvari da pišeš. Knjiga je dobra. Pažljivo sam je iščitao. To je ono naše vreme. »
Vujica Rešin Tucić
« Kuriozitet romana je prisustvo lika koji nosi ime autora i prihvata se da uredi rukopisnu zaostavštinu postradalih balkanskih barbarogenija koja je sve vreme ležala u jednom kovčegu u karlovačkom lagumu.»
Zoltan Baba
«Ovo je roman mislećeg čoveka. Radovana Vlahovića sam upoznao još iz vremena dok je bio lider neozenitizma.
Vlahović u ovom romanu postavlja i daje odgovore na tri pitanja:
- Ko smo? Misleći ljudi.
- Gde smo? U Banatu.
Kako smo? Nismo dobro. »
dr Draško Ređep
« Na odmoru sam čitao tri velikia pisca: Ljiljanu Đurović – Habjanuović, Margaret Jursenar i Radovana
Vlahovića.
Oduševio si me. Moraš odmah da mi odgovoriš da li su likovi stvarni ili su izmišljeni. »
dr Predrag Bubalo
«Knjiga je sjajna. Od Pavla Markovića Adamova do danas niko nije tako podrobno opisao Sremske Karlovce. Ova knjiga traži nastavak. »
Danica Vujkov
« Sa uživanjem sam pročitala tvoju knjigu. Opisi Banata su divni. Svaka čast! »
Slavica Belić
« Kad čitate roman Evo čoveka zaboravite da ju je pisao Radovan Vlahović. Zaboravite odakle knjiga dolazi. Samo pratite tekst i sve će vam biti jasno.»
Đorđe Popov
« Kad shvatiš jednom oblik bez oblika slobodan si da lutaš kuda te volja bez straha lišen zla miran, tih i spokojan.
Razdruženi oblici, sveopšta ljubav, sumnja u sve.
Evo čoveka.»
Perica Milutin
«Podvukla sam rečenice i pasuse koji mi se najviše sviđaju.»
Iskra Popov
«Šta reći o piscu romana koji umesto pera koristi kameru? Vi niste morali živeti u tom vremenu da biste videli jasno junake događaje i prostor. Svaki deo romana otvara sliku, a svaka slika budi vam asocijacije da možete napisati novu priču. Jednom rečju treba naterati autora da u što kraćem vremenu napiše novi roman, jer on zna kako se to radi. »
Dragan Kovačev
«Roman je odličan! Ovo ljudi treba da pročitaju. Bolji si od mnogih kvazi pisaca što se šepure u našoj kulturnoj javnosti. Kad ćeš je promovisati u Beogradu? »
dr Petar V. Krestić
« U knjizi prepoznajem Filipa. Iščitao sam je u jednom dahu. Sad je čita moja žena. »
Đorđe Lazić – Ćapša
« Roman počinje sa Petrovaradinom, mojim Petrovaradinom.
Čita se na dušak. Sve stvari su povezane. »
Zlatko Silver Teleki
« Roman čitam po drugi put. Oduševljen sam. Prvi put sam pročitao u dahu. Sad detaljno iščitavam. »
Ljubomir Kojić
« Ovo je jako dobro. Pronašao sam se u svakom poglavlju. Imam utisak kao da si o meni pisao. »
Saša Dujin
« Ovo si ti. Prepoznajem te u svakoj rečenici. »
Tibor Nađ
« U Banatu nema romana ideja, nema Dostojevskog, ali ima Radovana Vlahovića. »
Franja Petrinović
« Knjiga je divna. Lako se čita. Ima snagu. To je neko tvoje traganje za identitetom. »
Dragan Vukosavljev
« Ti si jedini romanopisac koji je prvo bio slavan, a tek posle obajvio roman. »
Nikola Grega
« Roman Evo čoveka Radovana Vlahovića svojim nazivom ukazuje na nešto čemu treba pažljivo prići, jer upućuje na iznenađenje, što i jeste. I to ne običnio iznenađenje, već ono koje proističe iz dugogodišnjeg kroćenja jave. Do tog saznanja se dođe čitanjem, i zaključi se da san može da istrpi i neistinu, što javi najteže pada. »
Slobodan Ristović
« Čitanje Radovanovog romana protiče u ushićenju zbog životnosti likova koji, kako se čini, na tenutak nadrastaju fabulu zaduženu za njihovo sazdavanje, podstiču biće čitaoca da se u njima prepoznaje, poredi se sa njima i identifikuje. »
Duško Terzin
« Dok čitate knjigu i pratite glavne junake imate utisak da ste u dobrom društvu. »
Ratko Berbakov
« Čovek kad pođe u potragu za sobom ne mora ići u Pariz, može se naći u svom zavičaju, u svom sokaku, u svojoj kući. Radovanova knjiga nam govori da čovek ne mora tražiti svoj zenit na Monmartru, već može i među svojim šljivama. »
Slavica Majin
« Kad sam videla naslov knjige Evo čoveka rekla sam: « To je ono pravo! ». Ovo je vreme kad dugo putujemo raščovečenim čovečanstvom dok na čoveka naiđemo. U ovom romanu našli smo dvostukog čoveka. »
Zorica Zec
« Radovane, dobar si! Čitamo tvoj roman i pitamo se ko je ko u Karlovcima. Sjajan romaneskni početak! »
Žarko Dimić
« Radovan Vlahović svojim izgledom podseća na Robinzona Krusoa koji je dugo živeo na pustom ostrvu. On dobrovoljno odlazi da živi na svom salašu ili u svom selu. Vlahović je sam sebi ostrvo. O tome nam govori rečenica iz knjige: « Ako neko želi da izraste, mora prvo da sraste sa svojim korenima, i što više ide u dubinu sve će se više dizati u visinu.»
Siniša Jakonić
« Možda zbog emotivne bliskosti temi Vlahovićevog romana, tek, nekada naćete teme i pitanja koja sam sebi davno postavila i kroz redove ove knjige napipala svoje odgovore. Mogla sam skoro da «namirišem» banatske jesenje večeri i plačem sa dobrim likovima u njoj. I da potonem sa nesrećnim umetnikom u stvarnu ili izmišljenu smrt... »
Dragana Pušić
« Roman je pisao religiozan čovek. Knjiga ima religioznu osnovu jer govori o čoveku kao duhovnom biću. I nije slučajno da je kraj života glavnog junaka nastupio na dan Hristovog rođenja. To asocira na naše novo rođenje u Hristu.»
Jasmina Tomin
