U jesen
po crvenom lišću
vinograda
nazirem bauke
bolesti
što pohode
drage mi ljude
prijatelje
braću po peru
kriku i vapaju
čežnje za beskonačnim
Danas molim Gospoda
za jednog od njih
Sklopim oči
i čujem brižni šapat
mladih bolničarki
što samo beli mantil
u belim bolničkim sobama
na bronzanim jedrim telima
nose
Vidim te pod anestezijom
prijatelju
smešakaš se lepoti i apsurdu
Blaženo šmekerski
slaviš ljubav bez strasti
kad već drukše nije
Pred smrću braniš
ovozemaljske životne radosti
Od Boga su kažeš i njemu streme
Iz bolesničkih soba
do tebe dopiru zvuci suvog kašlja
Samrtni krici onih što
bestražno odlaze
u crno tamno žalosno tamno
Ti imaš započeto delo
otvoren krug što svetli
nedopričanu priču
koja čeka epilog
u vremenu budućem
Ja molim Gospoda za tvoju snagu
da izdržiš i završiš priču
u slavu njegovu
Sestre bdiju nad tobom
lekari brinu takođe
a bog te voli
to prija
Jesen je čista poezija smirenja
do buđenja u proleće
Ne popušćamo, vičem iz bunara
Smeškaš se u snu
simbolima novih slika
što pobunjene protivu zala
u svim vremenima
stoje kao drvoredi zelenih topola
što streme ka nebesima
Pevaju u slavu oboženog čoveka
tebe prijatelju
sa pravom na novu šansu
po crvenom lišću
vinograda
nazirem bauke
bolesti
što pohode
drage mi ljude
prijatelje
braću po peru
kriku i vapaju
čežnje za beskonačnim
Danas molim Gospoda
za jednog od njih
Sklopim oči
i čujem brižni šapat
mladih bolničarki
što samo beli mantil
u belim bolničkim sobama
na bronzanim jedrim telima
nose
Vidim te pod anestezijom
prijatelju
smešakaš se lepoti i apsurdu
Blaženo šmekerski
slaviš ljubav bez strasti
kad već drukše nije
Pred smrću braniš
ovozemaljske životne radosti
Od Boga su kažeš i njemu streme
Iz bolesničkih soba
do tebe dopiru zvuci suvog kašlja
Samrtni krici onih što
bestražno odlaze
u crno tamno žalosno tamno
Ti imaš započeto delo
otvoren krug što svetli
nedopričanu priču
koja čeka epilog
u vremenu budućem
Ja molim Gospoda za tvoju snagu
da izdržiš i završiš priču
u slavu njegovu
Sestre bdiju nad tobom
lekari brinu takođe
a bog te voli
to prija
Jesen je čista poezija smirenja
do buđenja u proleće
Ne popušćamo, vičem iz bunara
Smeškaš se u snu
simbolima novih slika
što pobunjene protivu zala
u svim vremenima
stoje kao drvoredi zelenih topola
što streme ka nebesima
Pevaju u slavu oboženog čoveka
tebe prijatelju
sa pravom na novu šansu
