‒ Ko bi rekao da će mi se sve ovo izdešavati ‒ govorila je prodavačici pružajući joj novčanicu i flašu sa rakijom kako bi ova naplatila i otkucala na kasi njen večerašnji pazar. ‒ Sutra bi ga manula samo da imam gde da odem. Više ne mogu da ga trpim. Evo, što mi je uradio ‒ i rukom pokaza modricu na oku. ‒ Kurvata me već godinama. Kaže da sam ja najgora, a on se ne trezni već tri dana i tako godinama. Evo, i sad mu nosim rakiju, dabogda mu presela. Već četiri godine kako nemam, kako su mi struju isključili. Kad sam se i udala, i kad sam mu i poverovala. Ne znam šta mi je bilo da ja iz Mužlje dođem i udam se za njega. Sve mi je uništio. I decu sad oće da upropasti. Tera i da idu po selu da radu, a onda im uveče sve novce pokupi i ide da pije. Sad mu smeta što sam ja u fabrici dobila poso za stalno. Ljubomoran je, a kad dobijem platu, sve mi novce pokupi, ni za lebac mi ne ostavi. Došlo mi je da ga noću kad pijan leži i crkava, došlo mi je da ga zakoljem. Pa nek idem u zatvor samo da ga više ne gledam. Gledaj šta je uradio od mene. Sve mi je zube poizbijo. Kome sad trebam ovako krezubava. A da znaš kakva sam ja bila kad sam bila mlada. Bila sam najbolja riba od svih pankerki u Mužlji. I šta mi bi da se udam i da ostanem da ga trpim tolike godine. Deca kažu, sinovi: Čekaj mama samo još malo, sad će on crći od pića. Ja im kažem: Deco, kakva vajda kad me je upropastio. Idem da mu nosim ovu rakiju da se dokusuri pa nek spava. Kad je ožderan i kad spava bar mogu da budem mirna. Sad stvarno idem, fala vam i doviđenja.
