Veče je. U pletenu korpicu, u mirisnu travu polažeš glavu konjsku veselu kao smrt. Planine bi da pomeraš, a ni sebi se ne dopadaš. Po vodi bi da hodaš, a grobove potkradaš. Plaćeni si ubica samoljublja. Vrhovi planinski ti pokrov postali, a vode hladne rečne te utoplile. Nakit ti se od kostura predaka o vrat obesio. Raspevani čoveče, u haljinici beznađa, ogledaš se u nebesima i raduješ didaskaliji. Sve je na svetu ostalo isto, samo ti sise ispod obrva rastu.
