Dolaziš mi u krevet u posetu noćnu dok omamljen snom dubokim nalik smrti nadrealnim svetovima plovim. Isijavaš želju kao vila, čarobnica putenosti, mokra od mora uzavrela od strasti, pobesnela od fikcija, metafora svelih i otužnih što o ljubavi pevaju. Ležeš kraj mene u postelju donoseći u kosi miris šuma sibirskih, sena šumadijskog, školjki mediteranskih i zvezda panonskih. Šapućeš mantru omame ovostranog i onostranog: "Ti si moj, zauvek moj, ti koji obitavaš mojim besmrtnim snovima" Čujem ti glas iz druge stvarnosti i hipnotisan smeškam se u snu. Postajem ljubavnik, kao mlad moćan mesec. Uzimaš me u zagrljaj i poljupcima ruže ljubiš, dok ona rosna i crvena vlažne mi po koži tragove kao mape ostavlja. Otvorena i vrela u vihore čula uvlačiš me, usisavaš u užarena prostranstva želje. A ja se predajem, predajem i činim te ženkom, a da i ne znam to. Sa izmaglicom jutarnjom povlačiš se, menjaš lice, postaješ supruga, majka, krotka i pritvorna. A ja samo ponekad, kad probudim se, tragove na koži i miris kose na jastuku osetim.
