Bio je to jedan od onih snova, kad je krenuo kući gospodin Snevalo, od nekud ka nečem, kao iz jedne postojbine duše u drugu. Omamljen od slavlja, tek na pola puta, shvatio je, setio se da je zaboravio kofer sa stvarima i još neke koještarije, novac, donji veš, kaladont i četkica za zube. Na raspolaganju je imao više prevoznih sredstava za povratak, ali se on, ipak, odlučio za leteći ćilim. To i nije bilo moderno, ali njemu je prijalo da ga vetar, dok leti preko žitnih polja, peščanih dina, šuma pašnjaka i kopovi, malo proprne po licu i da se konačno razbudi iz omame. Brzo je stigao nazad, činilo mu za tren oka. Na ulici, kad se spustio, video je da veselje, buč i slava još traju. Narod tako ume nekada da sebi da oduška i da se raspojasa, mislio je. Usput, dok je koračao prema svojoj kući po stvari, čuo je od jednog gospodina sa cilindrom na glavi da se žena lokalnog sveštenika porodila i da je dobila trojke i još mu je neznanac rekao da "deca liče na prasice, onako goluždrava i mala kao ptičice su cvrkutala." Prošao je kraj prodavaca kompjutera koji su kvarili šatru i vajkali se da im je prodaja bila slaba, veoma slaba, gotovo nikakav pazar ne nose, džaba su dolazili na ovaj glupi buč. Prošao je kraj njih, ne obazirući se, ponesen samo mišlju o svom zadatku. Kad je ušao u dnevnu sobu, zatekao je neke ljude kako drvima lože šporet i greju se. Nedaleko od njih, neke žene, za koje kažu da su iz kluba raspuštenica, telefonirale su. Kad se malo bolje zainteresovao, video je da one u stvari vode ljubav on lajn sa nekim dalekim ljubavnicima. Malo mu je bilo čudno kako njih nekoliko sa nekoliko aparata priča kad je pouzdano znao da je posedavao samo jednu telefonsku liniju. I preko toga je prešao da se ne bi objašnjavao, a i žurilo mu se. Malo je bio i umoran, a neki unutrašnji glas mu je govorio: "Sna gospodaru, sna..." Pokupio je svoje stvari i kad je želeo da krene, obratio se prisutnima: "Vi samo sedite, ja moram da idem u drugi bivak, jer mi je stoka tamo ostala, a pre nego što konačno legnem, moram je, kako to dolikuje domaćinima, nahraniti." Ljudi su mu klimnuli glavom i on se ponovo našao na ulici. Bilo je polumračno, kao pred veče ili svitanje, nije bio siguran. Grupa profesora se, noseći velike bambusove štapove na leđima, vraćala sa pecanja. Prodavac kifli ga je iz daleka kroz prozor svoje radnje pratio pogledom smešeći se. Nedaleko od njega u bašti koja je bujala biljem, žene obučene u uniforme medecinskih sestara su debelim šmrkovima zalivale baštu i usput nešto veselo pričale i kikotale se. Otišao je do trga gde je ostavio, parkirao kraj jednog limunovog drveta, svoj leteći ćilim. Onako, sa koferom u rukama, sreo je tri sredovečne dame i zapodenuo je sa njima neki razgovor koji se ubrzano pretvorio pretvorio u ljubavni čin gde je on najednom postao predmetom milovanja i strasnog ljubljenja dama koje su sebe nazivale gracijama. Okolo njih su bili ljudi koji su gledali kao iz svojih loža, smeškali se i tiho navijali. Neko je spomuo da je u pitanju erotsko buđenje gospodina Snevala. I zaista, kad se magija završila, video je da leži na vlažnom pločniku, a pod njim je bilo nekoliko prostrtih listova starih tabloida. Kofera, novca i ostalih stvari nije se ni setio. Dan je bio svetao, bez sunca. Snevalo se nije setio prtljaga, jer ga nije ni bilo. U sebi je jedino osećao neki potmulu želju za koju nije znao na šta se konkretno odnosi.
