Detinjstvo je period života koga se najradije i najčešće sećamo, bez obzira kakav smo život živeli i koliko smo od života primili, ili pak koliko smo mu dali... Detinjstvo i odrastanje uvek ima u svesti i sećanju pojedninaca, pa bio on državnik, naučnik, lekar, ratar ili pak general, vojnik, policajac, pesnik, pevač ili kuvar - auru lepote bezbrižnosti, veselosti i ljubavi, a pogotovu majčinske ljubavi.
Nošena željom da svoj pesnički dar spojen sa ljubavlju prema sinu Luki pretvori u knjigu, i u knjige, naša pesnikinja iz Niša Mirjana Baltezarević je evo ispisala svoju drugu knjigu poezije pod nazivom Šojla Mojla.
Kroz istoriju naših postojanja materinstvo je oduvek bila sveta ženska dužnost i ona se u najvećem broju naših detinjstava sastoji od uobičajenih briga, pažnji i ljubavi koje su majke deci pružale i one su se razlikovale samo po nijansama. Međutim, kad se majčinska briga i ljubav pored onog što je uobičajeno za dete prenese i na jedan duhovno viši nivo kao što je poezija inspirisana svojim detetom, što je u slučaju naše pesnikinje Mirjane Baltezarević njenim Lukom, onda smo takvu majku i pesnikinju dužni uvažavati i već na samom početku čitanja ličnost pesnikinje staviti na poseban moralni pijedesetal.
Pesnički jezik uvek shvatam kao jezik od probranih reči koje pesnik stavlja u funskciju stiha, strofe i čitave pesme, ali kad se za knjigu pesama kao naslov uzme sintagma, koja se docnije u pesničkom postupku sledi, iz dečijeg jezika - kao što je Mirjana učinila sa sintagmom Šojla Mojla svoga sina Luke - onda otkrivamo da pored svih veza između majke i sina koje sam naveo imamo i ovu koja je iz običnog svakodnevnog života, onako neubičajeno prevedena na viši poetski plan i time tom igrom rečima i smislom dala nam do znanja da moramo računati sa veoma visokim nivoom estetske i retoričke svesti koja je primerena dečijem uzrastu.
Ta simbioza između jezika izgovorenog kod Luke, prenešenog na književni i pesnički plan, kod Mirjane je nešto što očarava kako mene kao tumača ove poezije tako će verujem i buduće čitaoce. Koristeći dečiji jezik u pesmi Šojla Mijla pesnikinja ponešena melodijom i ritmom i sama u pesmi nastavlja da oponaša isti i još nam se čini kao da i sama pevuši: "Baš sam neka ja belsojla, od ujutro ojla hojla".
Da svoje pesme za decu Mirjana Baltezarević želi uklopiti u kontekst savremene srpske pozije za decu, vidimo i po tome da je ona neke od pesama posvetila pesnicima čiju pesničku tradiciju pesnikinja sledi, a koji su verujem i omiljena lektira pred spavanje malom Luki. Tako nam Mirjana otvara plejadu najznačajnijih savremenih pesnika za decu od Duška Radovića, Moše Odalovića, Ranka Pavlovića, Dobrice Erića, do rano preminulog Saše Božovića. Ove pesme shvatam kao pesme zahvalnice kako malog Luke tako i njegove mame pesnikinje Mirjane Baltezarević.
I na kraju da zaključim: knjiga pesama za decu Šojla Mojla Mirjane Baltezarecić je jedna vesela dečija pesmarica kakve se po mom mišljenu u ovom mračnom turobnom i depresivnom vremenu trebaju pisati za decu i o deci, i ona nam nudi obilje duhovitih opaski, nenametljivih didaktičkih sentenci koje se odnose na našu kako etno tako i religioznu tradiciju, a takođe se na jedan simpatičan način okreće prirodnim pojavama kao školskim temema koje su tako važne za dečiji uzrast.
Ako pisanje dečije poezije shvatimo kao savršeno oponašenje dečijeg jezika i bezazlene naivnosti koja se očituje u stalnoj težnji deteta da se sve dešava kroz oradošćavanje i igru, onda je autorka u potpunosti uspela.
Knjiga se čita u jednom dahu i ja je preporučujem i za decu i za odrasle, jer nakon čitanja nema ravnodušnih i već se radujem i tvom smešku radosti, poštovani budući čitaoče.
