Na proplanku između crkve majke Angeline i manastira vladike
Maksima, koze igraju, pod teškim turobnim nebom što se nadvija nad vaseljenom
kao pretnja, slutnja i opomena. Vreme je velikih događaja i milenijumima pre nas
traje.
Na proplanku tvoje duše niče biljka, malena, krhka, golim okom
nevidljiva, mlada i nevina, čista i svetla. Nisi je svestan, prisutna je, otvori
oči duhovne, vreme je velikih događaja u tvom životu. Pronađi svoj proplanak među
ljudima na kom ćeš osetiti, videti da koze plešu, kao na proročištu u Delfima, otkrićeš
novi neponovljivi svet, otkrićeš blaženstvo trenutka spoznaje potrebe za vlastitom
kreacijom, potrebe da žudnjom za radošću beskonačnog potražiš najvišu tačku na nebu,
kojoj biljčica sa tvog proplanka treba da raste.
Vaskrsnuće ljubav i samopoštovanje i sve će krenuti na bolje,
samo pronađi proplanak.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
