Prokazan pred ogledalom i iza njega. Sramežljiv, nedostojan,
rastrešen i provejan kroz milion sita. Vejan po vetrovima i razvejavan po
pustarama kuloara. Sađen, presađivan, škrnjan i više nego što treba. Betoniran, da se ne pokrenem, ne puštam
zaparke, ne razbokorim, ne cvetam, ne rodim i sazrem.
Utemeljeni u pomrčini, užljebljeni u svakodnevici, primitivni umovi kantare
se i prangijaju isukanim kosama Dabe kosača.
Opraštam sećanju, izmaglici, tumačima jednoumlja i plačem nad bolnim kezom
što kroz živote vekovima nose.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
