Moj drug Bogdan
je u Nemačkoj otkrio
da ima rak grla
Već deset dana
smo zajedno na
stepeništu
Pušimo i uz kafu
pričamo o terapijma
koje smo primili
ili koje treba da primimo
Crnogorac je, rođen u Banatu
iza njega su mnoge pustolovine
kako po zemlji tako i po Evropi
Iza njega je propali brak i devojčica
od devet godina što igra folklor
i uči da svira klavir
Juče nu je donela sliku,
ali ne gde je ona sama, već sa razredom
Bogdan je i ratni veteran i penzioner
posebnih jedinica
Alimentaciju redovno plaća
i često u razgovorima pominje ćerku
Nikada ga ne drži mesto
a kad primi morfijum
češe se i puši jednu za drugom
Svakog jutra dok sam na infuziji
dođe u moju sobu da me pita
da li mi nešto treba
Kad ostane bez cigara snuždeno
ćuti čučeći na stepenitu
O ratu retko priča osim ako ga
nešto pitam
Strasno kupuje i čita dnevnu štampu
u nadi da će pronaći nešto da ga razveseli
Često ne može ništa od hrane
da guta i onda ispija kafu za kafom
iz automata
Često se seća detinjstva u Melencima
i stalno spominje kako je Goran Ibrajter
u sedmom razredu napisao najbolju
i najlepšu pesmu u okrugu
Moj drug Bogdan je kratko ošišan
i brije se dva puta nedeljno
da to ne čini ličio bi na isposnika
koji je svoje stradanje
prihvatio iz nužde
On ne ume da mrzi
ne huli na BOGA
ne psuje ljude
Žena ga je ostavila
jer je drugu pozajmio pare
koje nije vratio
a u međuvremenu je umro
Bogdan nije otišao kod njegove
udovice,braće i dece
da traži pare nazad
Ženu je to naljutilo
i izbacila mu stvari iz kuće
Nikad mu do sada nisam uspeo
uhvatiti pogled
niti znam koje boje su mu oči
jedino slutim da su tužne
i pune izneverenih od
života očekivanja
Danas su ga ponovo zvali
prijatelji iz Nemačke
Hoće da dođu po njega
Kad je pitao doktoricu
da ga pusti,rekla je
BOGDAN U PONEDELJAK
IDE NA HEMOTERAPIJU
Čuvši to slegnuo je ramenima
i izašao na stepenište da popuši
je u Nemačkoj otkrio
da ima rak grla
Već deset dana
smo zajedno na
stepeništu
Pušimo i uz kafu
pričamo o terapijma
koje smo primili
ili koje treba da primimo
Crnogorac je, rođen u Banatu
iza njega su mnoge pustolovine
kako po zemlji tako i po Evropi
Iza njega je propali brak i devojčica
od devet godina što igra folklor
i uči da svira klavir
Juče nu je donela sliku,
ali ne gde je ona sama, već sa razredom
Bogdan je i ratni veteran i penzioner
posebnih jedinica
Alimentaciju redovno plaća
i često u razgovorima pominje ćerku
Nikada ga ne drži mesto
a kad primi morfijum
češe se i puši jednu za drugom
Svakog jutra dok sam na infuziji
dođe u moju sobu da me pita
da li mi nešto treba
Kad ostane bez cigara snuždeno
ćuti čučeći na stepenitu
O ratu retko priča osim ako ga
nešto pitam
Strasno kupuje i čita dnevnu štampu
u nadi da će pronaći nešto da ga razveseli
Često ne može ništa od hrane
da guta i onda ispija kafu za kafom
iz automata
Često se seća detinjstva u Melencima
i stalno spominje kako je Goran Ibrajter
u sedmom razredu napisao najbolju
i najlepšu pesmu u okrugu
Moj drug Bogdan je kratko ošišan
i brije se dva puta nedeljno
da to ne čini ličio bi na isposnika
koji je svoje stradanje
prihvatio iz nužde
On ne ume da mrzi
ne huli na BOGA
ne psuje ljude
Žena ga je ostavila
jer je drugu pozajmio pare
koje nije vratio
a u međuvremenu je umro
Bogdan nije otišao kod njegove
udovice,braće i dece
da traži pare nazad
Ženu je to naljutilo
i izbacila mu stvari iz kuće
Nikad mu do sada nisam uspeo
uhvatiti pogled
niti znam koje boje su mu oči
jedino slutim da su tužne
i pune izneverenih od
života očekivanja
Danas su ga ponovo zvali
prijatelji iz Nemačke
Hoće da dođu po njega
Kad je pitao doktoricu
da ga pusti,rekla je
BOGDAN U PONEDELJAK
IDE NA HEMOTERAPIJU
Čuvši to slegnuo je ramenima
i izašao na stepenište da popuši
