Pred zoru, kad je najtamnije, nedeljom, nad belinom papira, zastanem.
Mrk i sumoran kao ostareli kurjak, što je u hladnoći i tami jazbine
posvećeno i strpljivo do u nedogled, lizao otvorene rane.
Zastanem i čitavu večnost ćutim. A
o tebi sam želeo govoriti.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
