.jpg)
Kad se probudio
ne otvarajući oči, napipao je
kutiju sa cigaretama i zapalio
Odmah potom uključio je mobilni
tek da proveri da mu u toku noći
nije stigla poruka koja je značila poziv
da se ne desi da ga traže, a da on nije spreman
Samo da me pozovu, mislio je,
da odem već jednom u tu Rusiju
da sve zaboravim
I borbe po Hrvatskoj, Bosni
i na Kosovu kad je ratovao i krvario
za sve ono što su drugi u miru
izgubili i prodali u njegovo ime
Kad je živeo za to da nacion njegov
sa verom u slatko pravoslavlje
spere ljagu sa imena i predaka
i zarad potomstva nevinog
čist i uzvišen usidri se
u luku srećnih naroda
Verovao je u čudo koje se nije desilo
u politike koje su bile samo retoričke
igre posle kojih su ostajale paljevine
i naprasno prekinuti ljudski životi
roditelji bez dece, a ona bez roditelja
žene bez muževa, majke bez sinova
i neka mržnja bratoubilačka
koja je pre ličila na navijačku strast
nego na potrebu da se čine zverstva
Evo i on sanja i čeka isto što i predak mu
od pre tristo godina: Rusiju i posao
zavarivača za koji se poslednjih meseci spremao.
Srbija propada, govorio je u sebi, a bez posla je
bez žene, sa četvoro dece, sa nekoliko ljubavnica
od kojih jedna i sad dok puši leži mamurna
i slatko sanja kraj njega
Skuvao je kafu i iscedio iz flaše kraj kreveta
ostatak jeftinog konjaka i ponovo zapalio
treću, četvrtu, nije brojao
Od slavnog vojničkog poziva
od tri veka vojnika i ratnika u porodici
on je poslednji, a eto, ostala mu je
samo gorčina koju nikako nije mogao
već godinama da spere ni jednim otrovom
kako je zvao žestoka pića
Pogledao je na sto, na hrpu neplaćenih računa
koji su ga kao pretnja dražili i nervirali
Samo da su mi deca malo veća sve bi moglo
biti drugačije, mislio je
Dosadilo mu je više da krpi kraj sa krajem
da prodaje ono što nema, da troši ono što
nije njegovo, da uzaima kredite
i stavlja omču dužničku oko vrata
i sebi i deci koja to ne zaslužuju.
Tog decembra 2013. za Vuka Isakoviča
čitav njegov pređašnji život od najboljeg
pitomca Vojne akademije preko ženika
generalske ćerke i glumice čiju
strast za životom promiskuitetnin
ni četvoro dece nije smirilo
Od četvorosobnog stana na
uvek elitnom Banovom brdu
Preko komandovanja na Vukovaru
kod Goražda i na Kosovu
Pa preko mirnodopskih poslova
za vojsku kad je u generalskoj
poslovnoj malverzaciji na sudu
okrivljen kao saučesnik
i kao kolateralna šteta izgubio posao
a odamah potom i ženu i nemajući kud
sa decom, vratio se u staru mračnu
i memljivu kuću svojih roditelja u Banat
Sve mu se slilo u jednu tačku u jedan
trenutak dok deca spavaju, dok ova žena
kraj njega raspuštenica sa dvoje dece
i trgovkinja bez posla spava
Sve mu se slilo u vekovni san svih
Isakoviča o spasu njegovom egzistencijalnom
u majčici Rusiji
A poziv nikako da stigne
Rekli su za nekoliko dana će ga pozvati
a već je prošlo dva meseca
I evo šta je ostalo od slavne porodice
govorio je sebi u bradu dok je
kroz firangu promaljalo zubato sunce
I gde sam ja to pogrešio, gde smo mi to
pogrešili
Otišao je do ormara i izvadio pištolj
i svesku sa kojom pazari svakodnevno
na dug kod s.t.r. Pante i tako već nedeljama
Deca su spavala, žena je spavala
a on Vuk Isakovič potomak slavne porodice
koja je ostala da živi u Banatu
o čijim precima je tako lepo pisao Crnjanski
sedeo je u dilemi evo već ko zna po koji put
sa pitanjem da li da se ubije
ili podvije nos, ponizi se opet i ode
kod s.t.r. Pante da uzme doručak
ako ga uspe dobiti na dug
A napolju decembar kao proleće
