Ponesen svojim mislima
zagrnut mantilom, a na stepeništu
žurno sam pušio svoju ranojutarnju
cigaretu kad me prenu glas
Mogu li da dobijem jednu cigaru
Pogledao sam u pravcu glasa
i video krupne bademaste oči
i smešak devojke sa raspuštenom
i razbarušenom dugom crnom kosom
Bila je lepa i crnopurasta
kao osunčana, a i blago našminkana
sa razgolićenom spavaćicom oko vrata
pa sve prema grudima
a na leđima je imala crveni bade mantil
Sela je na mermerno stepenište
i jasno su joj se videli obnaženi listovi
Bili smo sami na avetinjski praznom
stepeništu
Jasno se čulo moje otežalo disanje
a njen glas kao da je odzvanjao
dok se vrpoljila i nameštala da sedne
na hladni mermer
Pružio sam joj cigaretu spuštene
glave i dalje zaokupljen snom
od prethodne sa bolovima noći
Grad je spavao, čak su i teški
kamioni i vozovi što se ponekad
oko četiri ujutro čuju umukli
Ja sam Mara, iz Srpske Crnje sam
a volim izjutra da popušim uz kafu
Ove iz automata nisu tako lepe
kao kad ja skuvam na moj šporet
Vidim imo si bolove noćas, a sve žene
na porođajnom kažu da si ti
dobar čovek
Klimnuo sam joj glavom u znak
odobravanja, a ona je nastavila
Izvini što sam ti tražila cigaru
ja ne volim da se grebem
danas mi dolazi muž pa će mi doneti
i para i cigara jer ne znam kolko ću
ovde ostati, a možda me danas
na viziti i puste kući jer imam još
dva meseca do porođaja
Koliko imaš godina
pitao sam je onako usput
Šesnaest i sedamnajstu sam uzela
A muž koliko ima
Dvadeset i šest i on radi sa gvožđem
Dobar je čovek i ume da stvori pare
Uvek kad nam nešto fali on proda
gvožđe i napravi pare
Mi uvek imamo i za cigare i za leba i za kafu
i kad je zima donese mi da ložim
stare gajbe
I uvek mi sve kupi za ručak i krompir
i kobasice od Matijevića i viršle i soka
Frutele
On voli da ja sve imam
evo i spavaćicu mi je kupio i bade mantil
za bolnicu i papuče mekane
Kaže ja sam njegova kraljica
Lepo, kažem, a što ležiš ovde
Ona me nije čula ili se pravila
da me ne čuje
A što ležiš ovde, ponovim ja
Ne znam, bolo me stomak pa me doktor
poslo, kaže mlada sam pa da se nešto
ne iskomplikuje
Ja kažem jela sam gorabije pa me stomak
zato bole odozdole
a doktor i muž ne veruju kažu bolje ti
idi u bolnicu za svaki slučaj
I tu sam već neki dan
A sad idem, popušila sam, da me ne traže
sestrice i da ne viču na mene
Kad mi muž donese cigare
ja ću doći u vašu sobu da vam vratim
Popićete sa mnom kafu ja ću da
častim
Hteo sam nešto da joj odgovorim
a ona je vešto poput mačke u noći
nestala prema svom trudničkom
odelenju zrenjaninske bolnice
zagrnut mantilom, a na stepeništu
žurno sam pušio svoju ranojutarnju
cigaretu kad me prenu glas
Mogu li da dobijem jednu cigaru
Pogledao sam u pravcu glasa
i video krupne bademaste oči
i smešak devojke sa raspuštenom
i razbarušenom dugom crnom kosom
Bila je lepa i crnopurasta
kao osunčana, a i blago našminkana
sa razgolićenom spavaćicom oko vrata
pa sve prema grudima
a na leđima je imala crveni bade mantil
Sela je na mermerno stepenište
i jasno su joj se videli obnaženi listovi
Bili smo sami na avetinjski praznom
stepeništu
Jasno se čulo moje otežalo disanje
a njen glas kao da je odzvanjao
dok se vrpoljila i nameštala da sedne
na hladni mermer
Pružio sam joj cigaretu spuštene
glave i dalje zaokupljen snom
od prethodne sa bolovima noći
Grad je spavao, čak su i teški
kamioni i vozovi što se ponekad
oko četiri ujutro čuju umukli
Ja sam Mara, iz Srpske Crnje sam
a volim izjutra da popušim uz kafu
Ove iz automata nisu tako lepe
kao kad ja skuvam na moj šporet
Vidim imo si bolove noćas, a sve žene
na porođajnom kažu da si ti
dobar čovek
Klimnuo sam joj glavom u znak
odobravanja, a ona je nastavila
Izvini što sam ti tražila cigaru
ja ne volim da se grebem
danas mi dolazi muž pa će mi doneti
i para i cigara jer ne znam kolko ću
ovde ostati, a možda me danas
na viziti i puste kući jer imam još
dva meseca do porođaja
Koliko imaš godina
pitao sam je onako usput
Šesnaest i sedamnajstu sam uzela
A muž koliko ima
Dvadeset i šest i on radi sa gvožđem
Dobar je čovek i ume da stvori pare
Uvek kad nam nešto fali on proda
gvožđe i napravi pare
Mi uvek imamo i za cigare i za leba i za kafu
i kad je zima donese mi da ložim
stare gajbe
I uvek mi sve kupi za ručak i krompir
i kobasice od Matijevića i viršle i soka
Frutele
On voli da ja sve imam
evo i spavaćicu mi je kupio i bade mantil
za bolnicu i papuče mekane
Kaže ja sam njegova kraljica
Lepo, kažem, a što ležiš ovde
Ona me nije čula ili se pravila
da me ne čuje
A što ležiš ovde, ponovim ja
Ne znam, bolo me stomak pa me doktor
poslo, kaže mlada sam pa da se nešto
ne iskomplikuje
Ja kažem jela sam gorabije pa me stomak
zato bole odozdole
a doktor i muž ne veruju kažu bolje ti
idi u bolnicu za svaki slučaj
I tu sam već neki dan
A sad idem, popušila sam, da me ne traže
sestrice i da ne viču na mene
Kad mi muž donese cigare
ja ću doći u vašu sobu da vam vratim
Popićete sa mnom kafu ja ću da
častim
Hteo sam nešto da joj odgovorim
a ona je vešto poput mačke u noći
nestala prema svom trudničkom
odelenju zrenjaninske bolnice
