Nismo se birali međusobno život i ja, već smo se jednostavno desili jedno drugom. A kad smo se već sreli, poželeli smo da se upoznamo, da proniknemo jedno drugom u suštinu što je često rezultiralo, na samom početku, nesporazumima i svađama od koji je svako od nas tvrdoglavo sledio svoja uverenja ma kako često ona bila površna i nedosledna, ali smo infantilno i uporno ostajali na visini svojih tvrdnji. Uporno smo čačkali jedno po drugom skenirajući slabosti onog drugog i iznoseći ih kao argumet u retoričkim unutrašnjim dijalozima iz kojih nikada nije bilo jasnog pobednika, ali smo iz njih izlazili osnaženi u sopstvenim uverenjima dok se jednog dana nije desila spoznaja da smo oboje glava i pismo jednog te istog novčića koji se kotrlja i tumba u jednom vremenu u jednom prostoru iz kog je bilo gotovo nemoguće izaći. I nije da nismo pokušavali, ali sve je bilo uzaludno. Ta ograničenost nas je učinila da od neprijatelja postanemo saveznici i da samo sadejstvujući i podržavajući jedno drugog možemo da ostanemo i da nastavimo sa postojanjem. Postali smo nerazdvojni prijatelji, patneri, ljubavnici koji spojeni u jednu sudbinu putuju dalje i dalje sve jednako trudeći se da na tome putu, kako se ne bi izgubili, ostavljamo tragove u vidu pisanih tekstova, događaja, slika, filmova ili knjiga.
