Vreme pamtim u slikama zabeleženim
po malenim uzbuđenjima srca što treperi nesviklo na oholost želje koja je ujedno
i bol.
Godine su iskamdžijale i rastresle
naše živote koji su se posle mladalačkog ukrštanja počeli mimoilaziti. San i java su se izmešali. Ljubav i čežnja
su se pretvorili u prećutkivanje i izbegavanje.
Ostala je samo nemirna potraga da duša se iskaže. I kako vreme
prolazi sve češće dolaziš. Vidim, želiš blizinu.
Tu sam, kaži već jednom ono o
čemu si godinama ćutala.
Radovan Vlahović
iz knjige „Nenajavljeno kao smrt: Facebook beleške I“
